Буриданов магарац или вештачко неопредељивање као зла коб српске политике

Државна политика неопредељивања између Запада и Истока сада се већ манифестује у својим карикатуралним облицима. Па тако ако смо којим случајем још пре годину (или две) дана заказали војну вежбу са Русима, онда одмах морамо и једну на брзину да закажемо са Американцима. Ако којим случајем откривамо и хапсимо једног, што би рекао Шешељ „домаћег издајника и страног плаћеника“ који ради за Американце, онда одмах морамо и једног који „наводно“ ради за Русе. Ако су Руси купили једно велико јавно предузеће (НИС), онда мора да се и Американцима и Немцима поклоне три (ЕПС, Телеком и Лутрија). Ако се најави куповина ловачких авиона од Руса (МиГ-29), одмах мора да се најави и куповина транспортних авиона (C-295) од Европљана. Ако купујемо два хеликоптера Ми-17 од Руса, онда мора одмах да се најави бесмислена куповина два друга од Airbus-a. Ако нам Руси понуде да наша ваздухопловна индустрија врши ремонт хеликоптера и тако заради неки новац, одмах министар одбране (сада већ бивши, Гашић) нуди слични посао и Airbus-у. Ако договоримо да се са Русима и Кинезима изврши капитални ремонт и доградња главних саобраћајних коридора (железничких) у Србији који ће нас повезати са будућим главним саобраћајним коридором Еврозије (нови Пут свиле), одмах морамо и Американцима да дамо бар један (нама непотребан и погубан) еквивалент (Великоалбански аутопут Ниш-Мердаре-Приштина-Драч) како би се остварила политика неопредељивања.

ЕУ је почела да се распада и круни. Убрзаним корацима постаје појам политичке историје, а тежиште светске политичке и економске моћи се сели у Евроазију. Ипак, недорасло вођство државе ће као вид те шизофрене државне политике промовисати придруживање ЕУ која нестаје. То што су афричке државе отказале послушност Западу и почеле једна за другом да иступају из Међународног кривичног суда, (оптуживши га да је инструмент неоколонијалног потчињавања њиховог дела света) и тиме демонстрирају своју самосталност и суверенитет, није важно. Ми ћемо још увек остати део тог „Западњачког“ (како га зову у Индији и Кини) суда и поред одвратних и понижавајућих искустава са Хашким трибуналом.

То што се Кинески и Руски председник са потпуним уважавањем нашег суверенитета и потпуно у складу са дипломатским протоколом приликом посете Србији наклоне нашој застави, а потпредседник Бајден ју је само ошинуо погледом као да је смрдљив сир и тако нам ставио до знања колико уважава наш суверенитет и понизи нас, није важно. Вучић је као вид те шизофрене политике пропустио да му то приговори.

То што су Американци и остали Западњаци признали лажну државу Косово и труде се да јој удахну живот, а Руси и Кинези нису и помажу нам да је угушимо, није важно. Садашња власт ће као вид те шизофрене политике све да уради да Западњаке на наљути иако је будућност пред Истоком.

Није Трамп добио изборе већ их је Хилари изгубила; Србија ништа не добија његовим избором, већ ништа неће изгубити

Садашња власт неће да схвати да су Трамповим избором Американци показали способност да донесу одлуку. Амерички бирачи се нису определили између два добра, него два зла. Нису бирали између два добитка него између мањег трошка. Немају ови амерички избори победника, него мањег губитника. О томе сасвим јасно говори најмања излазност на америчке изборе, што би рекао наш премијер, „у новијој историји“.  Они су бирали између опције која жели конфронтацију са Истоком и оне која то не жели. Није њима Трамп прирастао за срце. Они га можда не воле као што се не воли онај ко нам у лице каже истину о нашим манама. Ипак, више се боје фрустриране жене која би их одвукла у сукоб са Русима, а вероватно и са Кинезима. Американци су се определили, што Вучић неће да уради већ 4 године. Тако је и Вучић требао да уради. Нећемо ми добити ко-зна-шта Трамповим избором, али бар нећемо ништа изгубити, што би се десило да је Хилари изабрана. Ако су то Американци схватили, могао је и Вучић. Таман да Руси и Кинези ништа не нуде (што није тачно) за разлику од Западњака ништа нам не узимају, не бомбардују нас и не отимају нам делове државе и не траже субвенције кад улажу свој новац у нашу земљу.

Амерички бирачи су спречили да се нађу у ситуацији оног магарца из чувене приче, који не може да се одлучи између два пласта сена па на крају умре гладан.

Ако Србију наставе да воде некомпетентни и светскоисторијском тренутку недорасли људи који нису у стању да донесу одлуку, лако може да се деси да Буриданов магарац добије друго име.