Александар без Косова (зло)употребљава случај новосадског новинара и професора Филозофског факултета - Није Грухоњић крив за наш национални суноврат

 Вучић се манипулативно огласио о „случају“ Грухоњић. „Штитићу његово право да другачије мисли, иако лично мислим оно што други не смеју да кажу: срам те било Динко Грухоњићу за Динка Шакића, усташког зликовца који је побио хиљаде Срба“. Убрзо пошто је председник Србије то изговорио, стигао ми је – тешко могу да поверујем спонтано – низ сумњиво сличних порука од разних „националних активиста“ које познајем.

Једна од њих (пристојнија и од човека за кога и даље верујем да није СНС преварант), послата из НС, гласи: „Ви из БГ, интелектуалци који словите за патриотске, не оглашавате се о Динку Грухоњићу или вас то не занима?

Лично се драстично не слажем са Грухоњићевим ставовима скоро о свему, од узрока сукоба на југословенским просторима, преко питања кривице за највеће злочине почињене на тзв.

Западном Балкану током 20. века, односно овдашње (али и глобалне) улоге великих сила, до карактера Вучићевих националних убеђења и политике коју води.

За њега је наш аутократа руски играч и великосрпски националиста, за мене је (а мислим да треба судити по делима а не речима) издајник и амерички квислинг из радикалског сокака.

Вучић је закулисно већ предао Косово, нелегално наметнутог Шмита прима као да је прави високи представник за БиХ и тако поткопава позицију Републике Српске, Москви се додворава мање него Вашингтону од кога је свестан да зависи његов опстанак на власти (а и да се више клања Кремљу, што би нам то користило када „наш“ лидер гази српске интересе).

Вучић је закулисно већ предао Косово, нелегално наметнутог Шмита прима као да је прави високи представник за БиХ и тако поткопава позицију Републике Српске, Москви се додворава мање него Вашингтону од кога је свестан да зависи његов опстанак на власти

Зато и добија похвале Ескобара и Хила, односно САД лобирају у Бриселу да Европска комисија, у складу са препорукама Европског парламента, не покрене званичну ЕУ истрагу о намештању парламентарних и београдских избора.

Грухоњић има право да мисли и заговара једно, као и ја нешто друго.

Он може ако хоће да критикује мене (што је и чинио), а ја имам право да кажем шта мислим о њему и његовом делу, и то сам до сада више пута радио.

При томе нису ми требале разне монтаже и извлачење његових речи из контекста, што објективно сада чини режимска пропаганда машинерија.

Узгред буди речено, она га у неким периодима није нападала.

Напротив.

А Грухоњић је, шта год о њему мислио, бар доследан. Шта је о Републици Српској, „српској кривици“ или Милу Ђукановићу мислио јуче, то заговара и данас. Упркос томе Вучићева власт га је 2014. поставила за члана комисије Министарства културе за избор пројеката (за државно финансирање) у области јавног информисања.

Док је покушавао да се тотално умили Западу који му је дао шансу да дође на власт али му и даље није много веровао, Вучићу је, очито, користило да и тако покаже да је постао НАТО и ЕУ фан.

А Грухоњић је, шта год о њему мислио, бар доследан. Шта је о Републици Српској, „српској кривици“ или Милу Ђукановићу мислио јуче, то заговара и данас. Упркос томе Вучићева власт га је 2014. поставила за члана комисије Министарства културе за избор пројеката (за државно финансирање) у области јавног информисања

Националном делу јавности слао је поруке да вара Вашингтон и Берлин, а заправо се њима увлачио испод коже како би добио зелено светло за самодржачку владавину. Њу је био спреман да плаћа драконским националним уступцима.

То је уродило плодом! Показало се, сада већ судећи по реализованим косовским и другим неделима, да је преварио Србе а не Запад.

Остало је још понешто да му да (а да сам на Додиковом месту, у том контексту, много би се више забринуо због опасности која долази из Београда него од Шмита), што ће сукцесивно и настојати да учини како би продужио своју владавину, и до њеног краја могао да се понаша као латиноамерички диктатор који је из средине 20. века времепловом стигао у Европу почетком 21. столећа.

Али док Србима ради оно што не би могла (можда ни хтела) и, рецимо, Соња Бисерко да је на власти, Вучић мора да настави да се цинично и лицемерно представља да је борац за српство. Он се као „јуначи“ бори за Србију и Србе у њеном окружењу и лукаво „спашава“ шта може.

Боли шта нам „раде“, али „шта би тек било да њега нема“.

Тако, уз помоћ свог огромног пропагандног апарата прикрива то што фазно (како не би одједном изгубио сву трговачке адуте) даје све што му западни господари траже.

У тој пропагандној шеми сада му треба монтирана и нема сумње крајње агресивна кампања против Динка Грухоњића, који у великом делу српске јавности важи за некога ко има изразито антисрпске ставове.

Вучић је индиректно урадио све што је могао да отвори врата Савета Европе за Косово, што је тачка на „и“ његовог фактичког признања од стране чланица ЕУ и НАТО које то формално нису учиниле, а сада јавности Србије треба да уместо Александра без Косова, Грухоњић буде крив за наш национални суноврат. О томе се ради!

Вучић, који се сада пилатовски залаже за право неистомишљеника да испољава своје ставове, њу је несумњиво покренуо.

Нови Сад је и више од Београда стециште његових медијских и других јуришника, и они су сада добили миг да крену у напад који наликује на покушај линча.

Наравно, повукли су за собом и многе који нису режимски пиони, али испадају корисни идиоти.

Зашто је то сада учињено? Па како би био прикриван претпоследњи чин косовске издаје.

Вучић је индиректно урадио све што је могао да отвори врата Савета Европе за Косово, што је тачка на „и“ његовог фактичког признања од стране чланица ЕУ и НАТО које то формално нису учиниле, а сада јавности Србије треба да уместо Александра без Косова, Грухоњић буде крив за наш национални суноврат. О томе се ради!

Зато би и они којима није нарочито стало до одбране Косова или Републике Српске, ваљало да схвате да је за Вучића најкорисније када га нападају као наводног српског националисту. Он је идејно безлични диктатор.

Позерским „патриотским“ наступима и (ин)директном харангом против пажљиво изабраних појединаца, хоће да изазове осуде да је великосрбин, јер му је то потребно за одржавање у стању медијске хипнозе значајног дела грађанства Србије.

Грухоњић није државни функционер и има право да заговара шта год хоће, али Вучић са својом екипом ако не воде државну политику у вези са Косовом како то налаже Устав, врши велеиздају

Док год они верују да је он „Аца Србин“ моћи ће да плаћа национални данак који му омогућава да Србијом влада као што то ради шеф локалне мафије колумбијском фавелом коју контролише (ни у Јужној Америци више нема властодржаца као што је он).

Да нам то још дуго не би била судбина, стално треба истицати да баш Вучић, који је у складу са уставом Србије (нпр. члан 114) дужан да брани њен територијални интегритет и суверенитет, њих дубински подрива.

Грухоњић није државни функционер и има право да заговара шта год хоће, али Вучић са својом екипом ако не воде државну политику у вези са Косовом како то налаже Устав, врши велеиздају.

Њу је, да будем прецизан, режим већ починио, а сада само покушава да је прикрије док не окончају посао до краја и паралелно (преко ЕXПО преваре) из Србије извуче преостале ресурсе, а онда ће Вучић са ближим окружењем покушати да оде на неко сунчано, далеко место.

Да ли ћемо то слуђено да чекамо док нам преусмерава пажњу на оно што му користи?

Аутор је историчар и политички аналитичар

(Данас)