„Јутарњи лист“: Ко је Абу Мохамад ал-Јулани који је шокирао Башара ал Асада, али и Русе?

Након 13 година рата и неколико година релативног затишја, сиријски побуњеници заузели су јуче добар део највећег сиријског града Алепа.

На челу неочекиваног развоја догађаја, који је алармирао не само Башара ал-Асада него и Москву која му је заштитник, побуњеничка је скупина Хаyʼат Тахрир асх-Схам.

Реч је о сунитској паравојсци коју подржава Турска, а Сједињене Државе је сматрају терористичком организацијом, пише Јутарњи лист.

Хаyʼат Тахрир асх-Схам створен је 2017. године уједињењем низа милитантних скупина које су се намножиле за време грађанског рата који је у Сирији избио након почетка тзв. Арапског пролећа 2011. године.

Тих година падали су аутократски режими на Северу Африке, али не и у Сирији.

Прокламирани циљ Хаyʼат Тахрир асх-Схама (познатог под иницијалима ХТС) стварање је исламске државе и збацивање династичке владавине породице Асад и њиховог савезника Хезболаха из земље.

Ко је Абу Мохамад ал-Јулани?

Скупину води човек чије је ратничко име Абу Мохамад ал-Јулани, с тиме да се Јулани односи на сиријски део Голанске висоравни, коју је делимично анектирао Израел, одакле је родом.

Ал-Јулани је прекаљени борац из сиријског грађанског рата у који је ушао као човек сиријске подружнице ал-Каиде.

Пре него што је 2016. раскрстио с терористичком организацијом коју је основао Осама бин Ладен, ал-Јулани је био емир ал-Нусре, сада распуштене терористичке организације која се борила за ал-Каидину ствар у Сирији и била један од главних противника још радикалније организације Исламска држава.

Амерички Стате Департмент ставио га је у јулу 2013. године на попис глобалних терориста, а за информације које би водиле његовом хапшењу понудио 10 милиона долара.

Данас се његова организација сматра најснажнијом опозицијском скупином на територију Сирије, а водство тврди да је потпуно самостално од утицаја бивших партнера из Ал-Каиде.

Познато је да је на почетку рата у Сирији ал-Јулани преузимао одговорност за бомбашке нападе, а такође је најављивао ударе на западњачке снаге, конфисковао имовину од верских мањина и слао верску полицију да малтретира жене.

Међутим, последњих година Јулани и ХТС имају промењен имиџ.

Стручњак Аарон Зелин пише да протеклих година скупина на „свом територију“ промовише „грађанску владавину“ и војне акције против екстремистичких скупина.

Јулани се чак покушава показати као заштитник других вера те је тако прошле године допустио да се одржи прва миса у дуго година у цркви у Идлибу.

Његову промену примијетили су и у САД-у. Прва администрација Доналда Трампа, пише Зелин, 2018. је године објавила да више не лови директно Јуланија.

Међутим, упркос помацима према „центру“, Јулани је допустио неколицини екстремних скупина да делују на његову територију.

Осим тога, у последње познато „пушкарање“ с америчким снагама скупина се упустила још 2022.

Велика и неочекивана офензива Хаyʼат Тахрир асх-Схама почела је дан након што су Израел и Хезболах објавили прекид ватре у Либану.

Побуњеници су закључили да су савезници Башара ал-Асада – Хезболах, Иран и Москва – слаби и заузети другим ратиштима те су кренули у напад.

На друштвеним мрежама јуче су подељене слике и снимци који показују да држе сами центар града – стару градску језгру и Велику џамију.

Обновљене борбе у Сирији отварају могућност да се на Блиском истоку отвори још једно ратиште.

Роберт Форд, последњи амерички амбасадор у Сирији, у разговору за амерички АБЦ Неwс напоменуо је да је протеклих месеци Израел на том подручју извео неколико напада на сиријске режимске снаге и снаге Хезболаха.

Режимске снаге држе под својом контролом око 70 посто Сирије, али 30 посто контролишу побуњеничке групе те се тамо налазе и стране војне јединице.

Тако САД на североистоку Сирије, али далеко од Алепа, има око 900 стационираних војника који су распоређени како би спречили обнову најопаснијих џихадистичких скупина попут Исламске државе.

На територију Сирије војне снаге има и Турска, која има утицај на скупине које чине Хаyʼат Тахрир асх-Схам.

И Хезболах тако има своје људе, а Русија има поморску војну базу у Тартусу.

Чарлс Листер, дугогодишњи аналитичар с америчког Института за Блиски исток специјализиран за Сирију, оценио је за АБЦ да је развој догађаја значајан.

Наиме, неколико година су помаци на војној карти Сирији били занемариви па је ово велика промена.

„Потенцијал да овај помак има врло значајне последице постоји ако се покаже да су режимске снаге неспособне задржати територију.

Могуће је и да то буде догађај који „мења игру“, сматра Листер додајући да су међу ризицима догађаја у Сирији и „буђење“ бораца Исламске државе.

Према Форду, борбе у Алепу би могле донети још већу дестабилизацију ако „повуку Русију и Турску“, земље с компликованим односима, које у Сирији штите свака своје интересе, односно ако дође до њихова снажног сукоба.

(Данас, Јутарњи лист)