четвртак, 28. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Полемике > Одговор на реаговање Рио Тинта - Ризици отварања рудника литијума већи су од потенцијалне користи. У свом демантију Рио Тинто ништа не демантује, већ само потврђује сумње
Полемике

Одговор на реаговање Рио Тинта - Ризици отварања рудника литијума већи су од потенцијалне користи. У свом демантију Рио Тинто ништа не демантује, већ само потврђује сумње

PDF Штампа Ел. пошта
Академик Богдан Шолаја   
петак, 19. јул 2024.

Било би интересантно да Рио Тинто наведе где се то још у свету налази рудник литијума, постројење за прераду руде, укључујући и сву пратећу опрему, и депонија јаловине заједно и то у насељеној пољопривредној области. Уколико постоји, молим их да наведу где тако нешто постоји.

 Да су у компанији Рио Тинто пажљиво читали мој текст О отварању рудника у Јадру и последицама објављен у Радару, закључили би да никог не оптужујем, па ни Рио Тинто, већ износим своје мишљење на основу читања Зборника са скупа Пројекат Јадар – шта је познато?, као и других јавно доступних докумената и јавних наступа сарадника Рио Тинта. У том контексту, чему уопште реаговање Рио Тинта (Академик Шолаја није навео ниједан научни податак или доказ за своје тврдње), у коме се наводи да је компанија „принуђена да реагује да би одбацила неосноване оптужбе“.

Иако се у њиховом реаговању наводи да „Нацрти студије утицаја на животну средину пројекта Јадар, који су јавно доступни, недвосмислено показују да се пројекат Јадар може реализовати безбедно уз поштовање највиших стандарда животне средине“, у свом тексту сам врло јасно нагласио да су ризици недопустиво велики, јер су рудник, прерада руде и депоније предвиђени да се налазе у једном од три најважнија водоносна система у Србији. Било би интересантно да Рио Тинто наведе где се то још у свету налазе рудник литијума, постројење за прераду руде, укључујући и сву пратећу опрему, и депонија јаловине заједно и то у насељеној пољопривредној области. Уколико постоји, молим их да наведу где тако нешто постоји.

У „демантију“ Рио Тинто ништа не демантује, већ потврђује сумње у пројекат Јадар

Пажњу свакако заслужује и то што у свом реаговању Рио Тинто цитира моје речи да „до сада није позната технологија примењена у Србији (потврђена независним инспекцијама) која гарантује да су отпадне воде настале из прераде руде пречишћене до нивоа вода које се захватају из чистих извора“. И то је чињеница, коју у свом „демантију“ Рио Тинто не демантује.

У опширном одговору компанија наводи да је у оквиру пројекта Јадар „планирана изградња два постројења за прераду отпадних вода“ и да би сва вода „била пречишћена према захтевима које прописују домаћи закони и стандарди ЕУ пре испуштања у реку Јадар“. То је, међутим, само обећање и ништа више. Претпостављам да је Рио Тинто већ обавио експерименте на више тона прерађене руде и да је већ пречишћавао отпадне воде „према захтевима које прописују домаћи закони и стандарди ЕУ“. Претпостављам да ће онда и резултати тих експеримената бити доступни јавности и да они доказују да Рио Тинто испуњава своја обећања.

Отварање дводневног научног скупа „Пројекат Јадар – шта је познато“

И приликом истражних бушења долазило је неретко до исцуривања подземних вода, па и наношења штете појединим пољопривредницима, а некима је Рио Тинто платио и одштету. Да ли да очекујемо да приликом пуне експлоатације јадарита неће долазити (доћи) до мешања водоносних слојева? Ја то Рио Тинту не верујем

Упркос тврдњи да нацрти студија процене утицаја на животну средину за пројекат Јадар „показују да би сви параметри у свим фазама његове реализације били у складу са утврђеним стандардима како то прописује законодавство Републике Србије и ЕУ“. Стандарди су постављени на одређеним вредностима управо због заштите здравља људи и животне средине.

На моју тврдњу да „постоји недопустиво велики ризик постојећег пројекта по здравље становника Јадра, као последица продирања опасних супстанци у водотокове и мешања подземних вода приликом вађења и експлоатације руде“, у одговору Рио Тинта се наводи да нацртистудија (чак ни студије!) указују да ће све бити у реду, у складу са законима Србије и ЕУ. Из тог одговора могло би се закључити да се то износи на основу искуства. Међутим, приликом истражних бушења долазило је неретко до исцуривања подземних вода, па и наношење штете појединим пољопривредницима, а некима је Рио Тинто платио и одштету. Да ли да очекујемо да приликом пуне експлоатације јадарита до тога неће долазити? Да неће долазити (доћи) до мешања водоносних слојева? Ја то Рио Тинту не верујем.

Депонија рударског отпада остаће заувек у Србији, а не само 30 година

У реаговању се наводи и да пројекат Јадар „неће знатно утицати на смањење нивоа алувијалних вода или инфилтрацију у површинске воде, захваљујући примењеним моделима одводњавања“. Управо је у томе ствар: „неће знатно утицати… на инфилтрацију у површинске воде“. Суштина је у томе да, када се на том терену пројектује комплексан рударско-технолошки систем, врло је велика вероватноћа да ће доћи до поменутог акцидента током година рада. Тада би се моја бојазан обистинила.

Добро је да се 50 одсто отпада, који није настао мешањем опасног са неопасним отпадом, користи за заптивање подземних канала. Било би, међутим, добро да је пројектовано одлагање отпада Бацкфилл Мининг методом, јер тада вероватно не би ни било депонија за његово одлагање

Рио Тинто наводи и да је „унапређеним технолошки иновативним решењима предвиђено да се и до 50 одсто отпада рециклира и користи за заптивање подземних канала у оквиру подземне експлоатације, што би за исти проценат смањило количину отпада који би се одлагао на безбедан и еколошки прихватљив начин“. Добро је да се 50 одсто отпада, који није настао мешањем опасног са неопасним отпадом, користи за заптивање подземних канала. Било би, међутим, добро да је пројектовано одлагање отпада Бацкфилл Мининг методом, јер тада вероватно не би ни било депонија за његово одлагање.

При томе депоније рударског отпада остају заувек, неће ту бити само 30 година, а сам Рио Тинто у свом одговору наводи да је „дужан да обезбеди праћење и контролу процедних вода са депоније још најмање 30 година од затварања постројења, а по потреби и дуже“. А да ли ико мисли да поред депонија становништво може да се бави пољопривредом? Имајући у виду могућност и размеру штете, да ли инвеститор и Влада Србије намеравају да обезбеде финансијске инструменте, гаранције, чиме би се безусловно и недвосмислено обезбедила наплата штете причињене становништву Јадра и Рађевине?

И студија Института „Јарослав Черни“ показује да рудник није заштићен од бујичних поплава

Набрајајући привредне гране које би могле да се развију на бази рудника литијума, из Рио Тинта су у свом реаговању изоставили понуђену (предвиђену?) рециклажу акумулаторских батерија, за шта се користи врло прљава технологија. Том послу свакако не би требало приступити у Србији

За разлику од Рио Тинта, који наводи да „све анализе и предложена техничка решења показују да чак и у случају екстремних догађаја не постоји ризик од загађења речних токова низводно од реке Јадар“, мене брину подаци из јавног документа Пројекат Јадар хидротехничка студија – синтезни извештај Института „Јарослав Черни“. Тај извештај указује да сам рудник није адекватно заштићен од екстремно велике воде Корените, јер при појави ПМФ (Пробабле Маxимум Флоод), вероватно максималних великих вода на обе реке, Коренити и Јадру, долази до преливања ободног насипа и плављења појединих објеката рудника, који се налазе на нижим котама терена, конкретно објеката 19 (Цонтрацторс Yард), 27 (Еxплосивес Магазине) и 29 (Wасте Оре Стоцкпиле Цатцхмент Понд). Преливање насипа почиње на узводном делу, из правца Корените, у зони платоа објекта 19, на коме насип ни сам плато немају довољну висину, што се види и у Прилогу 8.20. У тој зони би најкритичнија деоница ободног насипа била преливена са млазом висине 0,8-0,9 метара, а такође би дошло до преливања приступног пута.

Како се у оваквој ситуацији бранити од високих вода? Закључак оних који се разумеју у област је – никако. Како ће то утицати на рудник јаловине у водоплавном земљишту, како на воде низводно? Грађењем оваквог објекта на планираној позицији изазива се овај сценарио.

Ко инвестира у инфраструктуру и хоће ли на крају и држава Србија бити финансијер рудника

У делу у којем се наводе економски параметри пројекта, из компаније поручују и да „треба имати у виду бројне бенефите“. А кад већ помињу „бенефите“, било би добро да одговоре и ко инвестира у инфраструктуру? Додатно, колико је мени познато, инвеститор отварања рудника је Рио Сава Еxплоратион д.о.о. Да ли та „ћерка фирма“ Рио Сава има сопствена средства или ће морати новац да позајми од „мајке“, Рио Тинта? А ако се задужи, да ли ће враћање дуга Рио Тинту умањити добит Рио Саве, а сходно томе и приходе државе по основу рудне ренте и пореза на добит? И да ли ће држава Србија, кроз тако умањен приход од рудне ренте, у ствари бити финансијер отварања рудника?

С обзиром на тврдњу да ће „пројекат Јадар уколико се буде развијао, ангажовати доминантно високо квалификовану радну снагу“, Рио Тинто би требало да нам одговори да ли ће „доминантно високо квалификована радна снага“ бити из Србије или из иностранства

Из Рио Тинта нас убеђују да се са „индиректним“ ефектима пројекта Јадар, „очекивани допринос БДП-у свих обухваћених привредних грана процењује на 1,9 милијарди евра, што је више од три одсто тренутног БДП-а Србије“. Тиме се не негира моја тврдња да је за производњу 100.000 електричних аутомобила у Србији неопходно око седам одсто предвиђене годишње производње литијум-карбоната у планираном руднику. С друге стране, наводећи могуће гране које би се развијале, изоставили сте понуђену (предвиђену?) рециклажу акумулаторских батерија, за шта се користи врло прљава технологија. Том послу свакако не би требало приступити у Србији.

С обзиром на тврдњу да ће „пројекат Јадар уколико се буде развијао, ангажовати доминантно високо квалификовану радну снагу“, Рио Тинто би требало да нам одговори да ли ће „доминантно високо квалификована радна снага“ бити из Србије или из иностранства?

Наводећи да је реч о подземном руднику, из компаније наводе да би „пољопривреда могла неометано да се одвија, паралелно са рударским активностима, што су потврдиле и прелиминарне студије о процени утицаја на животну средину“. Опет се наводе прелиминарне студије! Уместо тога, требало би да се добро проанализирају текстови из Зборника САНУ, покојног академика Владимира Стевановића, проф. Ратка Ристића и сарадника, а посебно проф. Имре Кризманића и сарадника, као и других колега биолога, ботаничара и шумара на ту тему. Сва њихова мишљења су супротна наводима о „идиличној“ коегзистенцији рудничког комплекса са пољопривредном активношћу, а посебно са заштитом околине.

Ко би заиста требало да одговара за „ширење нетачних информација“

Из Рио Тинта поручују да их „посебно забрињава оцена да ’позив на јавну расправу о приватним списима Рио Тинта представља класичну замену теза, јер се учесници, опоненти стављају у положај сарадника те компаније’“. У тексту за Радар већ сам написао да се нико, ни из Владе Србије, ни из једног министарства, нити из Рио Тинта није јавио у вези с Зборником са скупа Пројекат Јадар – шта је познато?, чак ни да само потврди да им је Зборник стигао. А у њему су, поред ауторизованих излагања учесника, саопштена и мишљења на поједине радове, а штампани су и дописи организатора скупа и стручњака појединим министарствима и Влади Србије. Како један колега рече, пропуштена је прилика да се разговара о чињеницама, три године је прошло од тада!

Ни из Владе, ни из Рио Тинта нико се није јавио у вези с Зборником Пројекат Јадар – шта је познато?, у коме су, поред ауторизованих излагања учесника, саопштена и мишљења на поједине радове, а штампани су и дописи организатора скупа и стручњака појединим министарствима и Влади Србије. Пропуштена је прилика да се разговара о чињеницама, три године је прошло од тада

Сада се Рио Тинто појавио са интерним списима, за које сâм наводи да се „ниједна изјава, нити гаранција не даје, експлицитно или имплицитно, у вези са садржајем овог нацрта укључујући, али не ограничавајући се на тачност, адекватност, време, потпуност и/или поузданост садржаја представљеног у овом нацрту“, у које, из евидентних разлога, имам велико неповерење.

Што се тиче поруке: „Ширење нетачних информација и неоснованих оптужби схватамо озбиљно и користићемо сва расположива правна средства како бисмо заштитили репутацију компаније“, само ћу да подсетим да је директорка Рио Тинта Весна Продановић 2021. обавестила учеснике скупа у САНУ да је „технологија освојена, патентирана и публикована“. Испоставило се да је Рио Тинто тада имао само патентну пријаву (из 2018), а патент је добио (ЕПО) три године касније, 5. јула 2024. Ко би онда требало да одговара за „ширење нетачних информација“?

Коначно, Рио Тинто у Зборнику не наводи научни рад Обрадовић Ј, Васић Н, Кашанин-Грубин М, Грубин Н. – Neogene lacustrine sediments and autillgenic minerals geochemical characteristics. Ann. Geol. Penins. Balk. 63, 135-154 из 1999. Навођењем ове референце указало би се на претходно знање из ове области о високим концентрацијама литијума, заједно са бором, у узорцима у Јадру. То научно истраживање описано у раду финансирало је Министарства науке Србије. Летимични поглед на интерне списе Рио Тинта указује да је ова референца опет изостављена, што указује на могућу академску несолидност, која можда има и неке друге разлоге.

(Радар)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер