Катастар цркава, џамија и катедрала - или седам покушаја режимске окупације црквене имовине

Читам, гледам и слушам већ годинама, а посебно ових дана, изјаве којим се грађани Црне Горе увјеравају како се ”СПЦ незаконито и противправно укњижила као власник цркава и црквене имовине”. И како је ”украла државну имовину”. И, још наравно, како је све што има ”нелегално стекла”. И, још даље, како мора и како је дошло вријеме да се ”украдена и нелегално стечена” црквена имовина, првенствено храмови и манастири, а потом и земљиште које им припада, врате у својину (а потом и у државину) држави Црној Гори. А да би се све засочило и имало медијски призвук легализма и легитимности наводи се како су те ”нелегалне” укњижбе и ”крађе вијека кроз пљачку цркава од Цркве” догодиле ”деведесетих година ХХ вијека”. Испада да је у Црној Гори само једно право незаконито и нелегално стечено. И то право Цркве и вјерских заједница на своје вјерске објекте. Све остало је легално. И транспарентно. И ништа није проблем осим вјерских објеката.

О чему се ради?     

Нећу овом приликом да се враћам на правни значај, валидност и важност средњовјековних златопечатних повеља, оснивачких грамата, личних тестамената и завјештања владара и вјерника православним храмовима и манастирима на подручју на коме се данас налази Црна Гора. Нећу да се враћам ни на Општи имовински законик из 1888. године. Нећу овом приликом ни о 1918., а ни на 1920. или 1922. години. Нећу сада да објашњавам ништа ни о забрани ретроактивне примјене права у црногорском праву. Овде ћу да појасним шта се и како се, заправо, десило тих фамозних ”деведесетих година ХХ вијека” када је Скупштина тадашње Републике Црне Горе, на предлог Владе, усвојила Закон о државном премјеру и катастру непокретности и кренула да примјењује законске одредбе као извршна власт. Није, како се види из наслова, то био Закон о црквеном него о државном премјеру и катастру!

На исти начин, у исто вријеме, у истом поступку, по истом закону код истог органа своја права су остварили и Надбискупија барска, и Которска бискупија, и Исламска заједница. Прегледао сам списак титулара који су уписани у земљишне књиге. И код свих је исто. Али, проблем је само Митрополија!?!

Митрополија црногорско-приморска и сви остали црквено-правни субјекти су у земљишне књиге уписивани као власници на исти начин као и сви други субјекти - физичка и правна лица - у Црној Гори. На исти начин, у исто вријеме, у истом поступку, по истом закону код истог органа своја права су остварили и Надбискупија барска, и Которска бискупија, и Исламска заједница. Прегледао сам списак титулара који су уписани у земљишне књиге. И код свих је исто. Али, проблем је само Митрополија!?! Није за заговорнике ових неутемељених ставова проблем ни што је Исламска заједница са својим институцијама титулар права својине над џамијама, а ни Барска надбискупија и Которска бискупија са својим институцијама над свим самостанима и катедралама. Као да се жели казати и јасно поручити да исти закон данас не важи за све него само за Православну Цркву.

У лошој медијској припреми за ове тезе је инсинуирано да је Митрополија ”уписивана” у катастарске књиге у неком непостојећем поступку, неким закулисним, нелегалним радњама и потписима ”корумпираних државних службеника”. И то све под руководством почившег потпредсједника Владе Зорана Жижића. Наравно да није!

Законити уписи

Нису само Црква и вјерске заједнице и њихове институције укњижене као носиоци права својине над својим вјерским објектима који им вјековима припадају. На исти начин су сви грађани, који су имали своје непокретности у Црној Гори укњижени као носиоци права својине. И то у врло сложеном поступку, јер је тадашњим и садашњим законом Црна Гора први пут кренула у процес израде катастра на читавој територији.

Како је изгледао тај поступак? Управа за некретнине је прво грађане јавно обавјештавала да се приступа изради катастра по одређеним катастарским општинама. Правна и физичка лица су јавно позивана да ”обиљежје своје”. Послије тога, услиједило је аеро снимање, а онда су обрађени подаци стављани на увид јавности и свим заинтересованим лицима. Одржаване су јавне расправе и на свакој су сачињени и потписани записници. Потом су донијета решења на које је незадовољна страна имала право жалбе. По правоснажности, подаци из решења су уписивани у катастар непокретности. То је био поступак који је важио за све и свакога, па и за Цркву и вјерске заједнице у Црној Гори.

Свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

И данас тих теза сматрају да ништа и никоме у том поступку није било спорно осим православних храмова и манастира. А ниједан од њих не може да покаже уговоре или друге правне акте којим су њихови ђедови стицали право својине на њиховим старешинама и кућиштима. Неће да кажу да је на значајном дијелу територије Црне Горе примијењиван турски тапијски систем, а само на приморју западни катастарски. 

Хронологија покушаја

”Грешка” је за њих била то што је Црква власник цркава и манастира

Први покушај поништавања законитих уписа над православним црквама и манастирима је био 2007.г. кроз тзв. захтјеве за исправке грешака у катастру. ”Грешка” је за њих била то што је Црква власник цркава и манастира. Тај покушај је доживио свој суновратни епилог на Управном суду Црне Горе. Други пут су покушали да током израде катастра по појединим катастарским општинама игноришу или делегитимишу Митрополију, па ни то није успјело. Покушали су, трећи пут, 2012. године са тезом да су цркве и манастири који су саграђени за вријеме књаза и краља Николе државна имовина. И то је доживјело свој правоснажни епилог.

Четврти покушај је регистрован 2014. године подношењем више кривичних пријава против Митрополије и Митрополита Амфилохија због ”незаконитих укњижби”. Одбачене су све од реда. Пети покушај је евидентиран 2015. године утврђивањем Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који је у јесен исте године повучен из процедуре пред Венецијанском комисијом. Шести покушај је евидентиран крајем 2016. и почетком 2017. године кроз тзв. Петицију ”Аманета” којом је, наравно неуспјешно, затражено поништавање катастра и лишавање свих грађана права на њихове непокретности, па и Цркве и вјерских заједница над вјерским објектима. И сада се тражи исто Предлогом закона о слободи вјероисповијести или увјерења креће се са истом темом. Седми пут! 

(Аутор је протојереј-ставрофор и координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске)