Отворено писмо државном врху поводом потписивања „Споразума о индивидуалном акционом плану сарадње Србије и НАТО“

Господине председниче Републике Србије,

Господине председниче Владе Републике Србије,

Госпођо председнице Народне скупштине Републике Србије,

Потписивањем Споразума о индивидуалном акционом плану сарадње Србије и НАТО (ИПАП) наша земља се опасно приближила најмрачнијој војној организацији данашњице и озбиљно нарушила своју позицију војне неутралности, у чијем стварању сте својевремено и сами учествовали. Поред тога, свима је јасно да је на сцени пузајући улазак Републике Србије у НАТО, противан не само елементарним виталним интересима земље него и опредељењу огромног броја њених грађана.

Подсећамо Вас да је овај облик сарадње између Републике Србије и НАТО предвиђен злогласним законом који је маја прошле године усвојио амерички Конгрес од називом „Акт о превенцији руске агресије“. Тим законом је председник САД Барак Обама задужен да „у року од годину дана“ обезбеди „интеракцију између армија САД“ са оружаним снагама источноевропских земаља које нису чланице НАТО, међу њима и Србијом. Свакоме је јасно да је потписивање ИПАП, којим Република Србија добровољно уступа своју територију, ваздушни простор и инфраструктуру снагама НАТО, сврставање наше земље у антируску војну коалицију, и то у тренутку кад је америчким тзв. „Актом о превенцији руске агресије“ Русији практично објављен рат.

И сами знате толико да Србија у својој историји никад и ни на који начин није учествовала у војним походима против Русије, чак ни онда кад је, као 1941. године, била војно окупирана од нациста.

Господо председници и госпођо председнице,

Размислите, хоћете ли бити први Срби у часној историји наше земље и народа који ће Србију уврстити у антируску агресорску војну коалицију? Хоћете ли, и онда кад НАТО почне да користи српску територију, инфраструктуру, а можда и војску, у агресији против Русије наставити да извикујете мантре како „Србија никада неће увести санкције својој руској браћи“?  Хоће ли Србија под вашим вођством први пут бити са оне стране историје, будући да су злочини НАТО – од СР Југославије, преко Авганистана, Ирака, Либије, Сирије и Украјине – у модерној историји поредиви једино са нацистичким злочинима из времена Другог светског рата?

Коначно, српској јавности, масовно опредељеној против НАТО, дугујете одговор да ли Република Србија у тај војни савез улази добровољно или као плен?

Ако под вашим вођством улази добровољно, дужни сте да о том питању затражите мишљење народа на референдуму, и то не референдуму о формалном учлањењу у НАТО, већ о потписивању ИПАП и сваком даљем приближавању том злочиначком војном савезу. Уколико, пак, уводите Србију у НАТО као плен западног војног савеза, подсећамо вас да грађани Србије не деле ваше осећање пораза, и да сте, ударајући и на уставни, и на историјски, и на морални идентитет наше земље, дужни да одступите са власти и  распишете ванредне изборе на свим нивоима, на којима ће се грађани изабрати представнике који неће кршити устав земље и њихову елементарну политичку вољу.

Поред референдума и избора, захтевамо од Вас да се вратите уставу, закону и српској историји, и да од НАТО захтевате надокнаду материјалне штете изазване 78-дневним бесомучним бомбардовањем, која је процењена на преко 100 милијарди долара. Нажалост, у том захтеву НАТО не можемо обавезати за непроцењиву штету за 2.500 хиљаде погинулих и 12.500 рањених наших сународника. Не можемо их материјално обавезати ни за такво нарушавање животне средине, због кога у Србији данас, 16 година касније, имамо преко 5.500 хиљада оболелих од рака на милион становника (док је европски просек 2.000). Али можемо обавезати себе, и можемо обавезати Вас.

Подсећамо Вас да немате ни политичко ни морално право да жртвујете данашњи највећи морални и историјски ресурс земље и народа који су се први у Европи херојски супротставили злочиначком војном савезу. Историјски циклус започет НАТО агресијом на СР Југославију није се завршио. Зато немате право да Србију сврстате на страну њених непријатеља, посебно не у тренутку када они бележе своје војне и политичке поразе у судару са снагама слободног света у Украјини.

Господо председници, и госпођо председнице,

Из наведеног би требало да Вам је јасно да ни за нас ни за грађане Србије пузајући улазак Србије у НАТО није обично политичко питање, пред којим је легитимно да имамо различита политичка мишљења. То је питање опстанка наше земље и њеног избора између праве и злочиначке стране историје. Покушате ли да Србију, први пут у њеној историји, сврстате на страну злочина, свака политичка реакција противника тог потеза против Вас биће и легитимна и оправдана. То је тачка са које нема повратка.

У Београду

31. марта 2015. године

Санда Рашковић Ивић                                                                            Владан Глишић

Председница Демократске странке Србије                         члан Старешинства Двери