Упркос мантрама политичке коректности, треба рећи да је тероризам у данашњем свету најчешће исламски

 Многи прваци политички коректног језика, такође унутар врхушки из света политике и католичке цркве, понављају слоган како не постоји исламски тероризам, и како се не може прикачити термин ,,тероризам“ исламу.

Званично, због обуздавања ,,исламофобичних“ застрањивања у јавном мнењу Европе, а вероватније услед потчињавања културолошком диктату којег су наметнуле нафтне монархије из Залива, које су све већи ,,газда“ привреде и спољне политике Европе, и можда такође и савести у владама и парламентима на Старом континенту.

Како иначе објаснити подршку коју ЕУ пружа сиријским џихадистичким побуњеницима, и млаки рат који су Западњаци водили против Исламске државе; рат у којем се, не случајно, земље Залива никад нису истински бориле, за разлику од оног у Јемену, против шиитске милиције Хути.

Да је феномен глобалног тероризма ипак поглавито исламски, говоре бројеви, а да има религиозну црту, говоре чак и анкете. На једном узорку, 97% саудијских грађана тврдило је 2014. године, да је калифатски ислам легитиман јер у пуној мери приања уз куранске принципе. Анкете које су обављене у различитим европским земљама потврђују, да између 25% и 33% исламских становника или грађана не би потказало џихадистичког терористу, док аналогни проценти оправдавају насиље против оних који ,,вређају“ ислам.

Тврдити да нема повезаности исламске вере и терористичких делâ, наводећи као оправдање то да је Европа такође имала властите тероризме религиозног порекла, представља тек један заводљив опортунизам који не води рачуна о томе да многе муслиманске религиозне вође и у Европи подржавају или оправдавају џихад. Кампања коју је ИРА водила против Велике Британије била је иредентистичка а не религиозна, циљајући на одвајање од Лондона шест грофовија Алстера, а не на елиминацију или преверавање англиканских протестаната.

Тероризам је изазвао у свету 32.685 смртних случајева само 2014. године, и 29.376 у 2015. години, према Индексу глобалног тероризма (Global Terrorism Index) који је публиковао Институт за економију и мир (Institute for Economics and Peace).

78% жртава у 2014. години, и 74% наредне године, концентрисано је у пет земаља – Ираку, Нигерији, Авганистану, Пакистану и Сирији. „Случајно“ све су исламске, са активним терористичким покретима различитог порекла (салафити, вахабити, Муслиманска браћа), који су сви исламски, и чији је циљ окупација државе како би се успоставио шеријат.

Упркос медијском утицају атентата у Француској, Белгији и Немачкој, број погинулих на Западу чини свега 2,6% од укупног броја, али се у сваком случају ради о жртвама џихадистичког тероризма, дакле исламског.

Најактивније терористичке организације су, према броју убијених особа, Боко Харам са 6644 жртве и Исламска држава са 6073 жртве. Следе их Талибани (3477 жртава), пастири Фулани (1229 жртава између Нигерије и Централноафричке Републике), Ал Шабаб (1021 жртва у Џибутију, Етиопији, Кенији и Сомалији) и Ал Каида у Месопотамији и на Арабијском полуострву – све исламски покрети.

Најопасније земље услед ризика од тероризма су Ирак, Нигерија, Авганистан, Пакистан, Сирија и Сомалија (све исламске), док су најмање опасне латиноамеричке – Коста Рика, Куба, Ел Салвадор, Гвајана, Панама и Уругвај; азијске – Јапан, Јужна Кореја и Вијетнам; и европске – Литванија, Летонија, Пољска и Финска. Државе са минималним терористичким ризиком су оне које су не-исламске, са малим или никаквим присуством муслимана.

Ако се искључе колумбијски ФАРК и индијски маоисти, све главне терористичке организације у свету по броју извршених атентата су исламске и сунитске.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.analisidifesa.it/2017/03/la-minaccia-terroristica-e-soprattutto-islamica/