Ирачке трупе улазе у Мосул

Прва предграђа Мосула, која су на удару офанзиве багдадских снага, јесу она на истоку – Гоџали и Карама – где су специјалне ирачке бригаде издржале јаке окршаје са милицијама Исламске државе, заузимајући зграду телевизије.

Према новинару BBC, који прати ирачке трупе, специјалне антитерористичке снаге полиције наишле су на жесток отпор на северној периферији, где су багдадске снаге подржане курдским милицијама, које међутим, неће улазити у град.

Узимајући у обзир правце ирачке офанзиве, циљ генералштаба из Багдада, потпомогнутог са америчким и иранским војним саветницима, изгледа да је усмерен на концентрисање напора да се једним хватањем у кљешта освоје квартови на северу и истоку од Тигра.

Успех не би требао да буде доведен у питање захваљујући такође и укупној надмоћи нападача у погледу трупа, артиљерије и неспорне ваздушне подршке.

Владине трупе могу да употребе у граду преко половине од 30 хиљада мобилисаних бораца за офанзиву која је почела 17. октобра. Према неким изворима, тај се број последњих дана повећао на 50 хиљада. Ударну снагу чине специјалне снаге и елитне јединице војске и федералне полиције, све у свему око 5 хиљада ветерана рата против Исламске државе које су обучили амерички војни саветници који их прате у борби.

У оквиру ових снага нападају још две дивизије – 9. оклопна дивизија, „најтежа“ у ирачкој војсци, опремљена са тенковима Абрамс и Т-72, која треба да допринесе пробијању одбрамбених непријатељских линија на југоистоку, на десној обали реке Тигар, док 15. пешадијска дивизија напредује у оквиру специјалних полицијских снага од југозапада на леву обалу Тигра.

Ова јединица би могла да има задатак да брани ослобођене квартове заједно са сунитским племенским милицијама из провинције Нинива – 1500 бораца распоређених на северу града под вођством гувернера те провинције Атхил ел Нуџаифија.

Први судари који су се десили на периферији показују издржљивост бораца Исламске државе, за које се процењује да их има између 3 и 6 хиљада, и присутност цивила који се користе као људски штит. Временски оквир офанзиве усмерене ка ослобађању Мосула, остаје дакле, пун непознаница.

Багдад и Вашингтон прижељкују наглу пропаст снага Исламске државе, због унутарполитичких разлога – Абади жели да консолидује своју владу којој дише за врат бивши премијер Нури ел Малики, док се Обама нада брзом успеху како би помогао избор Хилари Клинтон, и искупио за једну да сада неуверљиву војну кампању против Исламске државе.

Како би потпомогли једну брзу победу у Мосулу, савезници су чак оставили отворен пут за бекство борцима Исламске државе, који су са севера имали два слободна правца да стигну до сиријске територије. Ови правци су прекинути последњих сати офанзивом коју су покренуле шиитске милиције, којима је онемогућен приступ у Мосул, у страху да би се могле упустити у одмазде према сунитским цивилима, и које су се упутиле ка Тал Афару, на границу између Ирака и Сирије, како би затвориле било који пут борцима Исламске државе.

Ова војна акција речито говори о разликама између коалиције која би радо пустила џихадисте да побегну у Сирију, где би се борили против Руса и Асадових снага, и проиранских милиција које се боре против Исламске државе са истом одлучношћу и у Ираку и у Сирији.

Ел Абади се појавио на телевизији у маскирном оделу, позивајући борце Исламске државе на предају. „Немате избора“ рекао је, додајући, „или предаја или смрт“. Ипак, оно што се десило за последње две недеље, током којих је, према коалицији, убијено 800-900 џихадиста, и тек 23 заробљено (према команди у Багдаду), извесно, не иде у прилог предаји бораца Исламске државе.

 Низак број заробљених и одсуство података о рањенима, наводи на закључак, да владине трупе не заробљавају, нити скупљају рањене непријатеље.

Вероватно да ће упоришта са којих ће се појачати отпор Исламске државе, бити аеродром на југу града, којег штите две војне базе, својевремено коришћене од Американаца, универзитетски камп на северу, и квартови тик уз реку који су најгушће насељени.

Наредних дана биће јасније да ли су ирачке снаге у стању да ослободе у кратком року град (и по коју цену), и да ли ће се и друге снаге појавити на војишту. Реч је о снагама отпора, које су према званичном Багдаду присутне у самом граду или туркоманским милицијама које се од Бешиге (35 километара североисточно од Мосула) приближавају северним предграђима Мосула.

 Поред осталог, Турци, који су већ постројили један механизован батаљон на северу Ирака, поставили су још 30 оруђа – тенкова и артиљерије – на ирачкој граници и није јасно да ли ће она бити употребљена за битку у Мосулу или за нападање курдских сиријских милиција (повезаних са ПКК) у граничној зони Синџира.

Превео са италијанског: Небојша Вуковића

Извор: http://www.analisidifesa.it/2016/11/le-truppe-irachene-entrano-a-mosul/