Тотална анестезија

Све што клечи, пузи и гмиже пред Вучићем, све што се нада привилегијама и милости актуелног председника или одрађује и оправдава постојеће, све чему је до Србије и Косова и Метохије стало мање него до преклањског снега, упрло се у претходних пар недеља да убеди Србе како је прихватање немачко - француски плана једина могућа и једина исправна политичка одлука.

Нема тих крстића, бокана, вучићевића и осталих  фактор плус чанколиза на државном казану, знаних, мање знаних и оних које тек упознајемо, који, упрегнути и зауларени, не таљигају на релацији Хепи - Пинк и наоколо, објашњавајући како политика председника Вучића једина гарантује мир, просперитет и стабилност, а како је све остало лук и вода, пропаст и авантуризам у који би антидржавна и лажнопатриотска опозиција одвела Србију и ставила је под мач пре него што и на језику најбржи Србин каже бритва.

И док се председник ред пренемаже и наплакује, ред прети и хистерише, онда мало драми и уздише па потом онако простачки, како само он то зна, подвикне - мало Ескобару мало трудници заветници, све време скривајући и кривотворећи садржину и суштину немачко - француског плана као, не било примењено, Топаловићи Пантелијин тестамент, његова медијска менажерија подиже улог из сата у сат.

У почетку су нас, понављајући његове велике мисли, застрашивали увођењем виза, прекидом ЕУ интеграција и одласком инвеститора, а онда су, видевши да то и не даје неке спектакуларне резултате и не доводи до "прелома мозга" просечног Србина, у игру увели грађански рат и окупацију земље од стране НАТО пакта. Тренутно смо на томе, мада, само је питање тренутка када ће и над Србијом запловити неки балон или осмоугаони НЛО, са све непријатељаки настројеном ванземаљском посадом која не да не пада на патетику типа "Косово је срце Србије" и "Догодине у Призрену", већ пуним борбеним капацитетом стоји иза немачко - француског плана.

Али није председник - наш вук горски, ни у политичкој јавности сам. Расте чопор његов из дана у дан, а вучјој се дружини, осим општепознатих и широкопризнатих јованова, петковића и бројних бакареца, невиђеном брзином придружују грбовићи, стефановићи и остале тепићке. И сви као један кроз једну стоје иза вука предводника и дају подршку политици која је "спремна да прихвати и ради на имплементацији споразума", у вези ког постоје "брига и резервисаност" само по "једном важном питању", док је остало у реду.

Нема тих крстића, бокана, вучићевића и осталих  фактор плус чанколиза на државном казану, знаних, мање знаних и оних које тек упознајемо, који, упрегнути и зауларени, не таљигају на релацији Хепи - Пинк и наоколо, објашњавајући како политика председника Вучића једина гарантује мир, просперитет и стабилност

И нису у чопору само друго и трећелинијаши, политички дилетанти и ситни преваранти, ту је и сам врх српске опозиционе мисли, његова алфа и омега, почетак, средина и брзи крај - Драган Ђилас лично. Тако нам поменути, који већ стоји уз реп вуку хајдуку, објашњава да немачко - француски план треба прихватити јер, пазите, "постизање договора око Косова (где му нестаде Метохија?) и приближавање ЕУ, не продужавају трајање власти Александра Вучића, већ их напротив скраћују". Дакле, испоручимо Косово, Метохија је већ нестала у путу, уђемо у ЕУ, и Вучић нестаде као руком однешен. Ђиласовски мудро, нема шта.

Ето, тако у кратким цртама изгледају аргументи и напори оних који би да Србе уведу у тоталну анестезију, не би ли без отпора прихватили план који српско Косово и Метохију третира као суверену и независну државу, чије су границе неповредиве, с којом ћемо развијати добросуседске односе, разменити сталне дипломатске мисије, дакле амбасаде, и чијем се чланству ни у једној међународној организацији нећемо противити.

Али, не дају се Срби преварити нити преверити, не верују они ни једној речи вука ма'нитога ни хорском завијању његовог олињалог, скоројевићког и саможивог чопора. Знају Срби да није тачно да никада није било теже, те због тога морамо на све да пристанемо. Знају, било је, и то у много наврата и дугих периода. И 1389, и 1459, од тад па сваког дана и сата све до 1804, 1813, 1876, 1878, 1908, 1914, 1915, 1916, 1917, 1918, 1934, 1941 - 1945, 1946, 1947, 1991, 1999. И ко би знао кад све још.

Знају да је било теже, много теже, као што знају и да нисмо поклекли нити се поколебали, јер смо тада били мало више људи и мало више Срби. Али знају и да ни сад нисмо за бацање, чим се оволика сила на нас навалила, па јој је и то мало, него и ове домаће нарикаче ангажују да за њих кукају, подврискују, прете и урличу.

Знају Срби, знају. И баш зато што све знају, е зато и не дају.