Вучић, магарци и вакцине

 Ономад када је председник Србије Александар Вучић лично донео прве вакцине у Сарајево за Федерацију БиХ (ФБиХ), још једном се представљајући као промотер регионалне сарадње, успут је дао и интервју сарајевској „Фејс“ телевизији у коме је, између осталог, рекао и да „само се магарац не мења“. То је истакао да би код телевизијске публике покушао ваљда да се огради од својих политичких магарећих година из радикалског периода у односу на ових последњих тринаест нових, напредњачких политичких година. Но, рекло би се, да у тај Вучићев лични преображај још увек не верује ни сарајевска публика, мада му, свакако, признају тај његов врхунски напор да се преобрати из политичког магарца - како је сам себе имплицитно оквалификовао – у самозваног принца на белом коњу који предњачи у маратонској трци на путу регионалне сарадње и европских интеграција земаља западног Балкана.

У Сарајеву, изгледа, страхују да би тај бивши политички магарац могао да их некако намагарчи, али не баш онако као што је намагарчио и оне у Србији које су га сматрали и већим магарцем него што он сада себе интроспективно представља – већ некако другачије. Како – ту поузданог одговора нема, сем пословичног ултимативног захтева да Вучић треба да „обузда“ водећег политичара у Републици Српској (РС) Милорада Додика. Иако све политичке чињенице уназад 4-5 година указују да Вучић јесте у значајној мери „обуздао“ Додика, експлицитно поручујући да неће прихватити расписивање референдума о самосталности РС под било каквим условима.

 Иако све политичке чињенице уназад 4-5 година указују да Вучић јесте у значајној мери „обуздао“ Додика, експлицитно поручујући да неће прихватити расписивање референдума о самосталности РС под било каквим условима

Но, најнеповерљивији међу сарајевским „неверним томама“ отишли су тако далеко да су и најновијим „Вучићевим даровима“ у зубе гледали, заборављајући да су ти дарови купљени парама из буџета свих грађана Србије – па су испали обични спољнополитички магарци. Елем, министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић омаловажила је поклоњених пет хиљада  „Астра Зенека“ вакцина,  и то магарећим речником: да су то „вакцине за сиротињу“, јер се, је ли, производе у Индији. Али, када су произвођачи поменуте вакцине поменули тужбу, а стручњаци објаснили оно што је министарка већ требало да зна – да су и вакцине које су у Сарајево дошле преко Србије лиценциране од познате светске фирме – Турковићева је заћутала, да ли у страху да не буде предмет тужбе, да ли зато што јој је неко суфлирао да не испада још већи политички магарац.

Свакако је због тога у њеној Странци демократске акције(СДА) неће послати у магарећу клупу: Турковићева припада првом ешелону дипломата из редова СДА још од 1993. године, као један од најближих сарадника породице Изетбеговић. Захваљујући томе, како подсећају сарајевски медији, од тада до данас Турковићева се скућила на више места у БиХ и иностранству, што је свакако довољан разлог да се утврди да уопште није компетентна да говори шта је за сиротињу, а шта није. Још већи разлог за утврђивање њене некомпетентности налази се у чињеници да се баш и није трудила да БиХ набави вакцине и мимо „Ковакс“ програма, одакле вакцине већ дуго касне: тачније, о набавци вакцина из Русије и Кине, министарка, изгледа, није ни размишљала. Иако је, примера ради, амбасадор БиХ у Русији обавестио Савет министара БиХ још крајем јануара да је Русија спремна да прода своје „спутњик ве“ вакцине и БиХ, као и свим другим земљама. Али, на тај позив реаговала је само РС и наручила у Русији вакцине за своје становништво.

На све то уредно су Турковићеву подсетили медији у Сарајеву, а не политичари и медији у РС. Али, то нимало није пољуљало поверење СДА у Турковићеву, јер она је, изгледа, задужена да – када то не чини вођа СДА Бакир Изетбеговић – буде прва на бранику „суверенитета БиХ“ насупрот полудивљим политичарима у РС који само гледају да растуре заједничку државу, како се то редовно приказује у интерпретацији Турковићеве и њених осталих сродних душа, што у СДА, што на другим адресама.

Просто, комшијска помоћ није лична Вучићева донација, већ је помоћ свих грађана Србије, али ако се ни сам Вучић не труди да је једино тако и прикаже, него себе истиче у први план, онда не треба да чуди ни када се део представника оних грађана ФБиХ којима је помоћ упућена – понашају као непоправљиви политички магарци

Промени тог магарећег староговора у коме је „великосрпски хегемонизам растурио Југославију“, а „БиХ поделио у Дејтону уз помоћ Запада“ не помаже, изгледа, ни Вучићево признање да је од некадашњег политичког магарца постао председник Србије „која жели најбоље добросуседске односе са БиХ“. А не би вероватно помогла ни већа донација у вакцинама, колики год ко био магарац или се понашао као магарац. 

То, наравно, не значи да вакцине не треба донирати ФБиХ: напротив, јер није мало оних у ФБиХ који су ту донацију прихватили као комшијску помоћ. Само што је, притом, део њих учествовао у слављењу Вучића као дародавца који помоћ плаћа из сопственог џепа, и то на начин на који се Вучић у Србији слави готово као полубожанство и када набавља вакцине и када дели по стотину евра грађанима Србије. Просто, комшијска помоћ није лична Вучићева донација, већ је помоћ свих грађана Србије, али ако се ни сам Вучић не труди да је једино тако и прикаже, него себе истиче у први план, онда не треба да чуди ни када се део представника оних грађана ФБиХ којима је помоћ упућена – понашају као непоправљиви политички магарци.