Рубља непрекидно јача, али санкције ипак представљају темпирану бомбу са одложеним дејством

Снажећи домаћу националну валуту, руска монетарна власт успела је да инфлацију обузда на отприлике 12 одсто.

Средином фебруара у Москви се за долар добијало отприлике 71 рубља, но када су 24. фебруара започели сукоби у Украјини, почео је пад руске валуте, па је до краја фебруара национална банка интервенисала са 1,2 милијарде евра из девизних резерви убачених на тржиште. Но, тада западне државе интензивирају санкције, САД плене половину од преко 600 милијарди руских девизних резерви и држава губи могућност уобичајене заштите своје валуте. Рубља започиње вртоглав пад, као последице очекивања инфлације и ратне производње.

Већ 8. марта за долар се добија чак 139 рубљи, западне државе уводе први круг санкција. Уследила су још четири циклуса све оштријих и обухватнијих казнених мера, али од 30. марта руски новац непрекидно и убрзано јача. Последњих дана за долар је довољно издвојити отприлике 61 рубљи, па је заиста занимљиво шта су то учиниле руске власти када су успеле да, у условима сурових санкција, више него удвоструче снагу националног новца.

Трговински суфицит

Суштина приче је да Русија и у условима санкција бележи изразит суфицит у спољнотрговинској размени. Штавише, због ограничења куповине уведених руским компанијама и појединцима, суфицит је још и већи него што је у уобичајеним приликама, чему је посебан допринос дао изразити раст цена енергената, енергије и хране. Како Русија готово половину девизних прихода остварује извозом фосилних горива, може се само замислити колико зарађује захваљујући рекордним ценама гаса и нафте.

Дневно су у Москву од извоза слива између 850 милиона и милијарде долара и то упркос чињеници да САД, Велика Британија и Канада бојкотују руски гас и нафту, те да је неколико руских банака искључено из међународног система плаћама СWИФТ. Осим тога, и европске државе су увеле низ ограничења у куповини руске робе, као и могућности руских предузећа или грађана да на Западу набављају оно што им је неопходно, од фарамацеутика до најновијих технологија.

Долари и еври не вреде ништа

Створена је апсурдна ситуација да руским компанијама и грађанима практично није потребан ни долар, ни евро, ни фунта, ни јен... Не могу се користити овим валутама с обзиром на то да су Амери запретили могућом пленидбом било које своте долара, евра, фунте... пореклом из Русије. Практично, најјаче валуте у рукама Руса, с обзиром да не могу да се обрћу, не вреде ништа.

У специфичним условима немилосрдних санкција, руски финансијски стручњаци су учинили јединствен потез уводећи обавезу плаћања увоза гаса рубљама за такозване "неријатељске земље", оне које су увеле санкције према Русији. На Западу су гракнули, претили, ипак показало се "празном пушком": сви важнији купци прихватили су обавезу отварања два рачуна у "Гаспром" банци, доларски и у рубљама. Када купац у банку положи доларе, аутоматски се, по курсу који, на основу московског тржишта, одређује руско Удружење за клиринг, долари мењају за рубље а руски новац трансферише на рубаљски рачун западне компаније у "Гаспром" банци. Потом се рубље пребацују на рачун руског извозника у истој банци.

Потражња за рубљом

Новом техником плаћања практично је снажно увећана потражња за рубљом. Ту, међутим, руске монетарне власти нису стале. Увеле су обавезе да руски извозници 80 одсто девизног прихода обавезно пребаце у рубље, па се тако извозничка зарада чува у руској а не у страној банци. Такође, и референтна каматна стопа је са 9,5 увећана на 20, иако је недавно снижена на 14 одсто. Тиме је дата могућност да банке штедњу у националној валути камате са цирка 15 одсто, док је камата на доларски или евро штедњу, као и свуда у свету, практично нула. Страним држављанима је забрањено да продају рубље, односно вредносне хартије у рубљама. Изношење у иностранство у први мах је ограничено на 10.000, потом на 50.000 долара.

Свим овим мерама је циљ да креирају додатну потражњу за рубљама. Јер, апсурдно, руској држави у овом тренутку девизе нису нужне, много им је важније да, без додатог "штампања новца", имају пун буџет, односно довољно интензивну употребу рубље чијим се опорезивањем пуни национална каса. Ради уливања сигурности уведена је могућност да руски грађани купе злато по цени од 50.000 рубаља за грам. Како је цена злата висока већ дуже време, исказана доларски, стабилна, овим је, практично, успостављен паритет према долару. 

Избегнут колапс

Предузете мере снажно и непрекидно креирају потражњу за рубљом, па јој вредност непрекидно расте, поготово на интерном руском тржишту. У суштини свега је изразит руски трговачки суфицит, а западне државе су схватиле да ће тако бити докле год је извоз нафте и гаса из Русије толико снажан. Стога су, тежећи да санкције буду све бруталније, одлучиле да бојкотују куповину фосиних горива од Руса, а чине све и да онемогуће продају руских енергената било коме другом. У те сврхе се припремају шести и седми круг санкција, но чини се да су руске власти за сада избегле оно што су, посебно након пленидбе руских девизних резерви, западне државе циљале, раст инфлације, драстичан пад домаће валуте и економски колапс.

Русија јесте избегла крах, међутим далеко од тога да се последице рата и санкција нису снажно рефлектовале. Инфлација је на око 12 одсто, уместо очекиваних 3,2 одсто раста БДП-а, доћи ће до пада од 10 одсто, а предвиђа се и пад зарада од најмање 11 одсто. Русију је напустило око 250 страних компанија, међу њима и "Сименс" који је на руско тржиште дошао пре више од 170 година. Без посла је само у прва два месеца остало 200.000 људи. Посебно су скочиле цене појединих хигијенских и фармацеутских производа. Са тим и сличним недаћама руски грађанин ће живети док се ситуација у Украјини не разјасни.

Темпирана бомба

Но, за државу Русију и њено становништво највећа је опасност од дугорочних последица казнених мера. Санкције су темпиране као бомба са одложним дејством и то што је рубља јака првенствено је важно за редовно пуњење буџета. Да би се живот вратио у какву-такву нормалу, Русија би требало да што пре реши два пробема, обезбеђење резервних делова и појединих добављачких инпута како би комплетније профункционисала руска, у међународну економију можда и превише ужљебљена, привреда.

Како би се очувао развој још је важније да се одржи набавка најновијих технологија, на шта је Русија раније издвајала и до 10 милијарди евра годишње. Реч је, пре свега, о производњи чипова, усавршавању вађења и складиштења нафте и гаса, те подржавању авио-флоти и ваздушног саобраћаја. Тек ако, у релативно кратком времену, реши ове проблеме, Русија би, можда, могла рећи да је издржала удар санкција.

(021.рс)