Вучић и избори у бијелом граду Београду

Мили Боже чуда великога,

у бијелом граду Београду,

напредњаци нису склони кавзи,

ал' су склони њини противници,

у граду се много осилили,

јер је раја градска непокорна,

па клевећу Вучић господара,

надају се домоћи се власти,

па одатле државу да руше,

предсједника и његовог брата,

што Србијом здружно управљају,

Вучић Алек законе доноси,

и раји је владар и судија,

Вучић Андреј згрће благо силно,

и подиже српског џидипија,

приватнијех отвара локала.

Забрину се Вучић господаре,

противнике мрко погледује,

који знају да предност имаду,

јер Вучићу везане су руке,

не може се кандидоват' лично,

већ се мора јадан ослонити,

на резултат својијех субаша

лоших ђака с пуно доктората,

Вучићу су као пси одани,

ал' ихих раја гледати не може.

Ту је дрчни паша Мали-паша,

вароши је досад управљао,

хазнадар јечетрес' пет рачуна,

и спахијадвајес' чет'ри стана,

из буџета тај не штеди благо,

када града треба окитити,

поготово кад кићење врши

каква добра фирма напредњачка,

Весић ту је још шехер-ћехаја,

од невјере занат начинио,

у вароши нема пасјаније,

напредњаци да је начинише,

да је Весић неће оправдати,

и на себе навући гнијева,

а кад треба штогођ раскопати,

једном мјери, а три пута копа,

варош мала, много гладних уста,

ваља сваку фирму намирити.

Ту је јоште Крле-халачлија,

што Вучића мудро савјетује,

као што је Тадића пре њега,

и свакога ко касније дође,

најславнија он је превјерица,

напредњачка он је перјаница,

ал' кад Крле раји се обрати,

неће раја ништа да га слуша,

посл'је сваког његовога твита,

десет дана псовке одјекују.

Муку мучи Вучић господаре,

куд ће с њима таквим у чаршију,

звати рају да их изгласава,

но је Вучић направио плана,

противникам како доскочити,

сво оружје ту је упослио,

сву је снагу томе посветио,

срећа па на предсједничком послу

има доста слободног времена,

да држава не би испаштала,

од његовог вођења кампање.

Прву листу Вучић саставио,

београдске угледне господе,

све хећими, спортисти, спахије,

међу њима једна балерина,

Геџа-Жико за приградску рају,

поврх свега још Коцкица Бранко,

да све сјети на дјетињство златно,

шаролику чету саставио,

да би раји пажњу одвукао,

од напредних својијехсубаша,

што Београд арче годинама,

и опет ће, избори да прођу.

Другу листу Вучић саставио,

а на листи иљадуимена,

све највећа учена улема,

и пјевачи српски прослављени,

академска сиједа господа,

докторате што купили нису,

и медаље што су заслужили,

ал' су зато лакоми на благо,

и власти се воле додворити,

јербо воле лагодног живота,

а струја је опет поскупјела.

Обје листе Вучић обзнанио,

ал' је затим опет погледао,

оне своје вјерне напредњаке,

па се мисли да још није доста,

да побједу њима осигура,

па он зове своје халачлије,

таблоиде и осталу штампу,

да ударе њему противнике,

да их грде, куде и проклињу,

и недјела свака приписују,

да се раја не би преварила,

и некога од њих изгласала.

Још је Вучић својој штампи рек'о

сијат' раздор, заметати кавге,

противнике да би закрвио,

да се никад сви не уједине,

него да се гложе међусобно,

а на њега и да забораве.

Не бјеше му ни то засигурно,

него диже своје напредњаке,

да саставе лажнијех спискова,

да се граде да су противници,

а у ствари за Вучића раде,

да гласова привуку што више,

душманима подршку одвуку,

и оставе под цензусом неке,

да би Вучић лакше саставио,

градску владу послије избора.

Кад је плана таквог сачинио,

на миндерлук од умора паде,

па скупио својијехсубаша,

овако им љутит говорио:

„Ој субаше, слуге моје вјерне,

вала сте ме здраво намучили,

не могосте сами на изборе,

изборнога под'јелит' мегдана,

но сам мор'о све ја завршити,

унапријед за вас побједити,

сад кад дјело већ сам завршио,

и побједу вама припремио,

сад се и ви посла прихватите,

да наднице своје оправдате!“

„Када рају не знате привући,

на изборам' да вам гласа дадне,

ви чините што најбоље знате,

проклињите, пљујте и лажите,

поскидајте главе са рамена

(пренесено, ама не дословце,

немој да ми неко буквалише!)

сваком ко се дрзн'о подигнути,

да побједу мени оспорава,

ви имате моје таблоиде,

на те-веу стотине канала,

галамите и дижите џеве,

да не може раја београдска,

ни секунду стати, размислити,

да би могла некога да гласа,

ко на списку није Вучићевом!“.

„Нападајте пашу Ђилас-пашу,

јесте Ђилас искусни спахија,

ал' се није мени приклонио,

него мене хоће смијенити,

бити калиф умјесто калифа,

око себе он је сакупио,

шаролики савез предизборни,

боду се к'о рогови у врећи,

као да су моји напредњаци,

(то је оно што највише брине)

не би нико за њега гласао,

да су моји били способнији,

да су били мање осиони,

сад кад раја њега се присјети,

пореди га с мојим субашама,

ухвати је нека носталгија,

јесте Ђилас зулума чинио,

јесте раји харач наметао,

али мање него напредњаци,

зато њега првог нападајте,

понајвише јер он на нас личи,

а зулума мање је чинио.“

„Нападајте Шапић-илиџара,

нарочито он ме разљутио,

кад су жути мени прел'јетали,

објеручке њега бих примио,

задрж'о би свога спахилука,

симболичног плаћао харача,

ал' усхтједе мени да пркоси,

хоће да је паша београдски,

то не бива без Вождове воље!“

„Нападајте Обрадовић Бошка,

и са њиме Радуловић Сашу,

необичан двојац направише,

помирише ту небо и земљу,

помјешаше бабе са жабама,

православље, слободно тржиште,

породицу с реформом харача,

и са свима они заратише,

немојте их много проклињати,

на друге их само подбадајте,

кад са свима ти заметну кавгу,

или неће цензуса да пређу,

а ако га како преодоле,

неће с њима сарађиват' нико,

нама ће се прије приклонити.“

„Нападајте жуте јањичаре,

што их води Шутановац-беже,

све уз помоћ Борис-ефендије,

најслађе је на њих нападати,

јер нам, браћо, сједе на зицеру,

пет година ево већ владамо,

колико су раји омрзнули,

воли раја кад их проклињемо,

рејтинг тако понајбоље расте,

ал' немојте кудит' их превише,

ваљало би да цензуса пређу,

да нам сједе у скупштини града,

да можемо на њих осипати

још пет љета дрвље и камење,

са власти да никад не сиђемо!“

„Све остале браћо баталите,

б'јелу-луду с новом личном картом,

дјечурлију са паткицом жутом,

Марковића краља што призива,

баталите Јовановић Чеда,

он је, браћо, на мојем задатку,

ни Милоша немојте дирати,

што са Чедом презиме дијели,

и још приде слоган предизборни,

то је, браћо, ситна боранија,

ни не знају да за мене раде,

откако на изборе су пошли,

ако ко их критиковат' треба,

ту је вјерни Шешељ-надвојвода,

он је вазда спреман да ускочи,

и дочека кога пропустите.“

Тако им је Вучић бесједио,

па их посла на радне задатке,

а сам оде да мало предахне,

да одради два-три интрвјуа

на „Хепију“ и „Пинку“ каналу,

ту најбоље пуни батерије,

за побједе најбоље се спрема.