Невоље са депонијама отпада у долини Јадра

Сврха чланка је да осветли важан елемент пројекта Јадар, депонија које би настале могућим отварањем рудника, прерадом јадарита и генерисањем великих количина отпада у долини Корените и Јадра и око 14 километара удаљеном кориту Штавице. Аутори нису сигурни у постојање планова за само два одлагалишта, јер је због количине предвиђеног отпада могуће да се накнадно појави неко додатно одлагалиште.

Пројектовање и изградња квалитетних депонија у складу са законском регулативом представља conditio sine qua non привредно-индустријско-технолошког комплекса какав је пројекат Јадар. На основу свих информација из свих веродостојних публикованих докумената, предлог положаја депонија није у складу са Законом о водама, већ га крши. Законом је, наиме, у кориту за велику воду природних водотока забрањено остављање материјала који могу загадити воде, што укључује и муљ из постројења за пречишћавање отпадних вода. Уз то је изричито забрањено да се на водном земљишту граде објекти којима се смањује пропусна моћ корита и одлаже чврсти отпад и опасни и штетни материјал. Те норме нису административног карактера, већ су засноване на техничким критеријумима и процени ризика од негативних утицаја на здравље људи и животну средину.

Фото: Горан Срданов/Нова.рс

Депоније би повећале опасност од поплава и загађења површинских и подземних вода

Додатно, негативни утицаји изградње депонија и одлагања рударског отпада на режим вода, представља ограничавајући фактор за реализацију пројекта Јадар, а он се пре свега односи на заузеће водног земљишта и повећану угроженост од поплава и на квалитет вода, посебно у случају ексцесних изливања отпада и загађења површинских и подземних вода.

Додатно, негативни утицаји изградње депонија и одлагања рударског отпада на режим вода, представља ограничавајући фактор за реализацију пројекта Јадар

Под непосредним утицајем рударских активности, рада привредно-индустријско-технолошког комплекса и планираних депонија налазе се водна тела површинских (56 километара тока река Јадар и Коренита) и подземних вода (око 972 квадратна километра алувијалне издани – алувијон дуж тока реке Јадар и основни водоносни комплекс у Мачви). Евентуална реализација овог пројекта доводи у питање, односно компромитује сва постојећа и потенцијална изворишта за водоснабдевање низводно од рударског комплекса и планираних депонија.

Закон о водама прописује да су водна тела и изворишта за регионално снабдевање водом за пиће добра од општег интереса и да зоне санитарне заштите представљају заштићену област и одређују се у складу са хидролошким, хидрогеолошким и другим својствима земљишта и подсливова, врстом изворишта и његовог окружења, капацитетом изворишта и другим чиниоцима који утичу на издашност изворишта, а користе се и одржавају на начин који не изазива и не може да изазове загађивање воде на изворишту.

Протест у Лозници „Не дамо Јадар“ Фото: Горан Срданов/Нова.рс

Полазећи од наведеног доводе се у питање сва захватања воде из речног тока и алувијона река Јадар и Дрина у зони непосредног утицаја рудничког комплекса Јадар, јер Правилник о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања прописује да је у широј (трећој) зони заштите изворишта забрањено: трајно подземно и надземно складиштење опасних материја и материјала које се не смеју директно или индиректно уносити у воде, производња, превоз и манипулисање опасним материјама и материјалима који се не смеју директно или индиректно уносити у воде, неконтролисано крчење шума, површински и потповршински радови, минирање тла, продор у слој који застире подземну воду и одстрањивање слоја који застире водоносни слој, осим ако ти радови нису у функцији водоснабдевања итд.

Типична годишња количина индустријског отпада у облику филтер колача предвиђа се до 1,1 милион тона суве материје годишње

У тој Стратегији простор Јадра, долине Дрине и Мачве означен је као зона високе и веома високе угрожености, па би се свако депоновање и транспорт разноврсних загађивача на целом простору Јадра и низводних зона удаљених мање од 20 километара праволинијског растојања од планираног рудника (алувијон Дрине и десне обале Саве у Мачви) морало спречити по принципу „превентивне заштите“, садржаном у Оквирној директиви о водама ЕУ и Закону о водама РС.

Просторним планом посебне намене Јадар предвиђене су две депоније рудничког отпада. Прва (доња) за одлагање отпадног стенског материјала (рудничка јаловина), у плавној зони ушћа реке Корените у Јадар, на површини од 20 хектара, висине око 60 метара и укупног капацитета око 5,2 милиона кубних метара. И друга (горња), за одлагање индустријског отпада, око 14 километара узводно од ушћа Корените, у зони ушћа Ликодре у Јадар, у горњем делу слива реке Штавице, на површини од 167 хектара. Типична годишња количина индустријског отпада у облику филтер колача предвиђа се до 1,1 милион тона суве материје годишње, што је приближно до 1,4 милиона тона са предвиђеним нивоом влаге у филтер колачу.

Пројектанти Рио Тинта предлажу и трећу депонију, која не испуњава ниједан критеријум

У Зборнику САНУ приказана је и трећа локација, тик поред река Корените и Јадра под називом „Север“. Експлицитне примедбе на положај те депоније за индустријски отпад наведене су у коментару организатора скупа у САНУ. „Север“ не испуњава ниједан критеријум за пројектовање оваквих депонија, јер се налази у зони раседа и зони слегања тла због изградње рудника, у кориту за велику воду реке Корените и на алувијалној издани са великим сезонским осцилацијама нивоа, као и у непосредној близини насеља. Несхватљиво је да се такво решење уопште предлаже!

Колега Кнежевић, један од пројектаната депонија, у свом реферату изнео је негативно мишљење о пројектованој (и Просторним планом предвиђеној) депонији индустријског отпада у кориту реке Штавице. Цитирамо: „`Штавице` имају капацитет да приме сав отпад током целокупне (данас предвиђене, мај 2021) експлоатације од 64 године док локација `Север` има капацитет којим се покрива рад постројења од око 20 година. Локација `Север` је технички повољнија јер се налази ближе месту настајања отпада (краћи транспорт, лакша организација рада, лакша контрола дешавања), смештена је на плавном терену и земљишту ниског бонитета, у случају било каквог акцидента лакше је интервенисати и спречити негативне последице по окружење и по сам рудник и постројења. Локација `Штавице` спада у тзв. неприродне локације јер се отпад депонује изнад места настанка, што у случају било каквог акцидента може имати драстичне последице и по окружење и по постројења.“

Пројекат депонија и предлог о третману опасног отпада заслужују посебну пажњу. Наиме, професор Кнежевић у Зборнику на страни 90. наводи: „Резултати приказани у табели 6 показују да се јавља проблем у течној фази, и то у два случаја, учешће арсена у отпаду који се издваја из дигестије и учешћу бора у свим отпадима мада је већина осталих параметара далеко испод референтних вредности, што упућује на потребу обраде отпада у смислу њиховог мешања, како би се добио заједнички неопасни отпад, задовољавајућих карактеристика течне фазе. За овакав поступак постоји образложење у општој дефиницији отпада према Закону о управљању отпадом и тумачењу Директората Европске комисије о тумачењу кључних одредби Директиве 2008/98/ЕЗ о отпаду, у којима се јасно наводи да неки предмет и/или производ постаје отпад тек када се и физички одбаци и/или неком преда, специфициран као отпад. Све до тада он се равноправно третира са другим производима.“

Уредба нигде не предвиђа могућност мешања отпада ради смањења почетне концентрације опасних материја на ниво испод граничних вредности

И нова Директива о отпаду ЕУ забрањује било какво мешање опасног са другим отпадом

У коментарима изнетим у Зборнику јасно је наведено мишљење организатора скупа да такво тумачење Закона о управљању отпадом и ЕУ директиве није исправно (у сукобу је са законским актима) и не може се применити како пројектанти депонија предлажу. Наиме, по том закону „отпад јесте свака материја или предмет који држалац одбацује, намерава или је неопходно да одбаци“. На исти начин појам отпада дефинише и Уредба о условима и поступку издавања дозволе за управљање отпадом, као и критеријумима, карактеризацији, класификацији и извештавању о рударском отпаду.

Уредба нигде не предвиђа могућност мешања отпада ради смањења почетне концентрације опасних материја на ниво испод граничних вредности. Самим тим, евидентно је да тврдња пројектанта Кнежевића да „предмет и/или производ постаје отпад тек када се и физички одбаци и/или неком преда, специфициран као отпад“ и да се „све до тада он равноправно третира са другим производима“, није тачна и наводи на погрешне закључке.

Надаље, важећи закон прописује да је делатност управљања отпадом сакупљање, транспорт, складиштење, третман, односно поновно искоришћење или одлагање отпада, као и увоз, извоз и транзит отпада. Дакле, отпад може да се сакупља, транспортује и складишти, пре фазе одлагања.

Према томе, отпад настао третманом концентрата руде јадарита не може се класификовати као рударски отпад

Поред наведеног, одредбе тог закона се, у мери у којој је то уређено другим прописима, између осталог, не примењују на отпад настао при истраживању, ископавању, експлоатацији, припреми и складиштењу минералних сировина и раду у каменоломима. На њих се примењују прописи о управљању рударским отпадом, а Закон о рударству и геолошким истраживањима прецизира да је рударски отпад настао приликом геолошких истраживања, експлоатације, припреме и складиштења минералних сировина, или је добијен у процесу припреме руде који подразумева механички, физички, биолошки, топлотни или хемијски поступак, искључујући топљење, термо процесе производње (осим печења кречњака) и металуршке процесе.

Како је предвиђено да се концентрат руде јадарита прерађује на температури од 80 до 90 степени Целзијусових, то је термо процес. Према томе, отпад настао третманом концентрата руде јадарита не може се класификовати као рударски отпад. Надаље, по том закону у рударски отпад не спада ни отпад (остатак) настао индустријском прерадом минералних сировина.

Уз све то, у Закону о управљању отпадом јасно пише да „поновна класификација опасног отпада као неопасног отпада не може се постићи разређивањем или мешањем отпада са циљем смањења почетне концентрације опасних материја на ниво испод граничних вредности за дефинисање опасног отпада“.

Додатно, у Директиви о отпаду, на који се позива професор Кнежевић, а која је измењена 18. фебруара ове године, члан 18 намеће забрану мешања опасног отпада са другим опасним или неопасним отпадом. Одступање од те забране дозвољено је под условом да је операција мешања покривена еколошком дозволом, да не повећава штету по животну средину или здравље људи и да се спроводи коришћењем најбољих доступних техника. Од држава чланица се тражило да објасне како су спровеле забрану и да детаљно наведу случајеве одступања. Да је та забрана уведена изјавило је 25 држава чланица, а у Чешкој је, по Закону о отпаду, мешање опасног отпада забрањено и садашње законодавство не предвиђа никаква одступања.

Поставља се питање зашто се планира и пројектује одлагање отпада на начин који је у супротности са релевантним законима Србије и ЕУ директивама? Чему то?

Уз већ установљено кршење Закона о водама, игнорисање Стратегије управљања водама РС до 2034, пројектом предвиђено мешање отпада ради одлагања на депоније или употребу у друге сврхе, са циљем смањења почетне концентрације опасних материја на ниво испод граничних вредности за дефинисање опасног отпада јесте у супротности са домаћим законима и ЕУ директивама. Не треба заборавити да би у мешавини отпада завршила иста количина токсичних елемената/њихових једињења. Према томе, ниједан прорачун нити пројекат заснован на мешању отпада није валидан и противан је домаћим законима и ЕУ директивама.

Уз то, континуирано премештање положаја депонија током летњих месеци 2024. учвршћује наше мишљење да на ограниченом простору слива реке Јадар нема простора на коме се, уз прихватљиве ризике, може одложити толика количина опасног отпада и рудничке јаловине.

Поставља се питање зашто се планира и пројектује одлагање отпада на начин који је у супротности са релевантним законима Србије и ЕУ директивама? Чему то?

(Ауторски текст академика Богдана Шолаје, инжењера Вељка Димитријевића и професора Зорана Стевановића)

(Радар)