Интриге на двору - Ко је дужио господина Невољу?

 ПРОРЕЖИМСКИ ТАБЛОИДИ ОКОМИЛИ СУ СЕ НА ДИРЕКТОРА ПОЛИЦИЈЕ ВЛАДИМИРА РЕБИЋА. ЊЕМУ СЕ ЗАМЕРА ЧАК И ТО ШТО ЈЕ НАВИЈАЧ ПАРТИЗАНА, ШТО ЈЕ УТАКМИЦЕ ГЛЕДАО ИЗ ПОЧАСНЕ ЛОЖЕ. КАКО СЕ КЛУПКО ОКО ВЕЉКА БЕЛИВУКА ОДМОТАВА, ОЧИГЛЕДНО ЈЕ ДА ЈЕ ВЛАДАЈУЋОЈ ГАРНИТУРИ ХИТНО ПОТРЕБНА ЖРТВА ИЗ ПОЛИЦИЈЕ

"Мене су од 2016. године кажњавали и прогањали, јер сам говорио и писао, а сад нека плаћају своје работе. Биће ту још свега. Ово им сад као чекови стиже на реализацију", каже за "Време", објашњавајући ситуацију са криминалном групом "господина Невоље", један бивши високопозиционирани полицијски официр, објашњавајући да се све то знало, и чиме се баве и како преузимају најуносније послове.

То ословљавање криминалаца са "господин" је "патентирао" некадашњи министар унутрашњих послова Душан Михајловић, изјавама типа "што се тиче господина Чумета, МУП нема сазнања", или "господин Легија је пензионер", знајући да га због таквог ословљавања њих двојица, а били су "државни људи", не могу тужити. А и "господин Невоља", Вељко Беливук, био је државни човек, хтели то неки сад да забашуре или не.

КО ГОСПОДАРИ ГОСПОДАРИМА ШИПКЕ

У децембру 2013. године тадашњи функционер београдске полиције је аутора овог текста позвао да му да "ексклузиву" како су навијачи Партизана на Карабурми демолирали кафић "господина Вавића", који је до тада био "господар шипке" – вођа навијања и скандирања на трибинама. На питање зашто је та ситница била битна, јасно и прецизно ми је објаснио, што се испоставило као тачно, да свака власт има своје "повлашћене вође" навијача и да су сад то "Јањичари" који су, небитно да ли по нечијем политичком или другом налогу везаном за криминалне радње, пребегли из табора Црвене звезде и боре се за превласт "на шипци".

По нечијем налогу полиција је све то немо посматрала, кривичне пријаве против те "господе" су стављане у фиоке, а оне које дођу до суда, па макар и прекршајне, такође су купиле прашину или су се процеси одуговлачили.

Прорежимским медијима, што значи и владајућој гарнитури, потребна је жртва из полиције. На тапету се нашао Ребић, не би ли се прича о корумпираности у врху МУП-а и повезаности са криминалом могла заокружити

Сада, кад "пиштољски" медији за сва полицијска заташкавања оптужују Дијану Хркаловић, која је изненада "испарила" па више не могу да је развлаче по насловним странама, део њих је нашао нову жртву – директора полиције Владимира Ребића, коме се замера чак и то што је навијач Партизана и што је седео у некој од почасних ложа. Прорежимским медијима, што значи и владајућој гарнитури, потребна је жртва из полиције. На тапету се нашао Ребић, не би ли се прича о корумпираности у врху МУП-а и повезаности са криминалом могла заокружити.

Далеко од тога да је Ребић главни кривац, као што није ни колатерална штета. Пристајањем да буде директор полиције – прво у децембру 2015. године као вршилац дужности, а потом годину касније именовањем на петогодишњи мандат – знао је у шта се упушта, да ће бити само фигура, а да ће главну реч водити људи из кабинета министра који су му наметали и помоћнике и најближе сараднике. Ребић је тако, отприлике, имао улогу Милана Милутиновића док је био председник Србије у време Слободана Милошевића, Наташе Мићић на функцији председнице Скупштине у доба владавине ДОС-а, или сада Ане Брнабић на положају шефице Владе. И сами људи из полиције били су зачуђени јер је на место директора именован неко ко никада током каријере није написао ниједну кривичну пријаву, као саобраћајац није обавио ниједан увиђај, што у преводу значи да нема искуства рада на терену.

ПУШТАЊЕ РЕБИЋА НИЗ ВОДУ

Шта се иза брда ваља око хапшења "господина Невоље" и његове групе, то би требало да разјасни тужилаштво, али је јасно да су неке ствари урађене некоординисано. Тако се, што је крајње неуобичајено, на конференцији за штампу врха МУП-а посвећеној хапшењу Беливука и његове екипе није појавио директор полиције, који би требало да је власнији од министра унутрашњих послова да изнесе детаље, ако ништа друго, барем је професионалац. Таблоди су објавили да је Ребић у то време био на базену и рекао да му је мокра коса па не може да дође, што је ван памети – директор полиције би у време када се изводи хапшење таквог калибра морао макар да га прати у својој канцеларији, ако већ лично не координише акцију. Ребић се накнадно покушао "оправдати" да је раније имао важан договор са директором једне стране службе безбедности око велике акције, што је опет теорија која не пије воду.

Очигледно је да је Ребић, баш као и Дијана Хркаловић, пуштен низ воду. Сада је само питање како ће Александар Вучић да их се отараси по закону, јер директору полиције мандат истиче тек у децембру

Очигледно је да је Ребић, баш као и Дијана Хркаловић, пуштен низ воду. Сада је само питање како ће Александар Вучић да их се отараси по закону, јер директору полиције мандат истиче тек у децембру.

Међу полицајцима се прича, а то је малтене јавна тајна, да ће га наследити "реинкарнирани шеф београдске полиције" Веселин Милић. Како би се приказала "борба против мафије" и нагласили успеси београдске полиције, редакцијама медија свакодневно стиже десет до двадесет саопштења из МУП-а о томе како је "у Београду ухапшен возач под дејством психоактивних супстанци", или алкохола, или неки који је прошао кроз црвено светло, или како су ухваћени обијачи подрума у некој згради.

КО С ЂАВОЛОМ ТИКВЕ САДИ

Један од ретких који је под именом и презименом проговорио о Ребићу је бивши мајор полиције Слободан Пајић, човек који је својевремено најурен из МУП-а јер је одбио да од Милошевића 1999. прими орден за испољену храброст на Косову. Он је подсетио како је Ребић 2017. године наредио хапшење врха шабачке полиције, јер су се дрзнули да у Лозници истражују рекеташко-криминалне радње "господина Невоље".

Играо си своју престижну улогу директора полиције. Играј је и сада када је ђаво дошао пред твоја врата. Тада си пристао да се по цену хапшења твојих подређених заустави процесуирање криминалних активности у Лозници

"Питам се да ли си ти тада имао имало људскости у себи коју сада тражиш од других. Послао си тада жандармерију, са све фантомкама на главама, да на 100 метара од куће сачекају начелника ПУ Шабац. Ухапсили су га као највећег криминалца, извлачећи га из возила док му је син седео на задњем седишту, јер га је повео до школе у селу, а потом да оде на посао у Шабац. Знам да тада твој мозак није имао опцију да одеш лично до свог начелника, седнеш у његову канцеларију када дође на посао, те уз кафу истом саопштиш разлоге због којих треба бити ухапшен, ако си их уопште имао. Али ти си себе тада максимално подредио својим политичким менторима. Твој министар и државна секретарка од тебе су тражили да то буде спектакуларно, као наук свима другима, како се они обрачунавају са полицајцима који раде часно свој посао, а не желе да раде по њиховим налозима. Ти си ту храбро ћутао. Играо си своју престижну улогу директора полиције. Играј је и сада када је ђаво дошао пред твоја врата. Тада си пристао да се по цену хапшења твојих подређених заустави процесуирање криминалних активности у Лозници и отимање подрума пића од грађанина Лознице… Када сте заштитили своје криминалце, другове у свом мафијашком братству, ударили сте у зид. Доказа за похапшени врх шабачке полиције није било. Специјално тужилаштво се брзо повукло из предмета… Сада када си зарад безбедности својих политичких ментора морао да похапсиш оне криминалце које си тада штитио хапшењем својих полицијских старешина, сетио си се да и ти имаш жену и децу. Сетио си се да бринеш за њихову безбедност. Лепо је да си то икада спознао. Лепо је да видиш страх у својим очима. Да ли се икада питаш за страх сина свог начелника. Не, то тебе не занима. Важан си самом себи иако си толико зла нанео овом народу подржавајући све мафијашке послове власти у које си директно или индиректно био укључен", поручио је Пајић Ребићу.

Оног тренутка кад сам се нашао у ситуацији да на спортским догађајима треба да ‘штитим’ Ацу Бубуљицу, Беливука и остале припаднике навијачке групе ‘Јањичари’ од супротстављене групе ‘Алкатраз’ под вођством Вавића и Кимија, решио сам да на сопствени захтев одем у пензију и тако сачувам образ и част

Пре Пајића о случају "господина Невоље" се на друштвеним мрежама огласио пензионисани потпуковник Жандармерије Ненад Самарџић који је обелоданио, а за "Време" то и потврдио, да му најтеже у дугој каријери нису пали ратови које је преживео, ни многе тешке и ризичне ситуације, него то што је пред крај каријере "био сведок настајања и јачања криминалне групе Вељка Беливука, и то све под заштитом режима СНС-а и његовог председника".

"Оног тренутка кад сам се нашао у ситуацији да на спортским догађајима треба да ‘штитим’ Ацу Бубуљицу, Беливука и остале припаднике навијачке групе ‘Јањичари’ од супротстављене групе ‘Алкатраз’ под вођством Вавића и Кимија, решио сам да на сопствени захтев одем у пензију и тако сачувам образ и част", навео је Самарџић, објашњавајући тиме укратко оно што је већина упућених знала.

Мајстори и »шлосери«

Накадашњи начелник Трећег одељења (за крвне и сексуалне деликте) Београдске полиције, а претходно инспектор Четвртог (дроге) Љуба Милановић недавно је у својој изјави за портал "Гласа јавности" рекао да сматра да, нажалост, прави полицијски инспекторски занат изумире, "да уместо мајстора и занатлија долазе ‘сајбер-мајстори’, који то на неки други начин раде".

"И како они то раде, такав имамо и производ. Јер једно је кад вам уради мајстор и занатлија, а једно кад уради шлосер. Да ли ће тај занат можда зафалити кад буде пукла нека цев, па ови ‘шлосери’ не буду знали да то закрпе, као што видим да се дешава, па цури на све стране, можда ће се некад неко сетити да каже: ајде позови мајсторе да то ураде како треба. Али, нешто сам све даље од тога", илустровао је стање у полицији Милановић.

Косовски кадар

Таблоиди данима као експлозивну вест објављују да је ухапшен и да је због сумњи да је "одавао службене тајне" одређен притвор бившем начелнику београдске криминалистичке полиције Илији Милачићу. Притом је министар унутрашњих послова Александар Вулин у новембру Милачића "унапредио" у Службу за криминалистичко-обавештајне послове Управе криминалистичке полиције МУП-а, због, како је објашњено, постигнутих резултата у сузбијању криминалитета и расветљавању ликвидација.

Милачић је кум некадашњег начелника саобраћајне полиције генерала Драгише Симића, захваљујући коме је и напредовао. Он је такозвани "косовски кадар", а многе колеге га нису волеле сматрајући да је превише бахат.

Из разговора са бившим оперативцима криминалистичке полиције може се сазнати да је прилично танка и растегљива веза са доушницима, посебно када је дрога у питању, и да би за то свако од њих могао да падне. Како објашњавају, опростиш неком мање дело, а они ти онда заузврат одрукају много веће ствари, и то је основ рада сваке полиције на свету.

У том контексту, како кажу, може се посматрати и поступак двојице ухапшених шефова Одсека за дроге који су, према таблоидима, намерно одлучили да не пријаве пиштољ и новац пронађен у стану Беливука, не знајући да је БИА озвучила просторије. Један таблиод је чак и "цитирао" реченицу једног од њих: "Ајде да помогнемо другу Вељи." На страну чињеница да се то, како тврде упућени, није десило током претреса Беливоковог стана, него једног од других ухапшених, остаје питање одакле таблоидима тај, као и сви остали снимци пресретнутих разговора, јер је њихово достављање неовлашћеним лицима кривично дело.

Бивши оперативац тврди да је могуће да су та двојица инспектора једноставно покушала да заштите свог "тастера" из подземља, инсајдера криминалних група које се баве продајом дроге, да му "среде" мању казну, како би заузврат добили много више.

(Време)