Церић дели муслимане

Потпуно је неосновано и тенденциозно тврдити да су у погледу поштовања људских права муслимани или Бошњаци у Србији колективно дискриминисани, како је то приликом недавне посјете Рашкој области казао поглавар Исламске заједнице у БиХ, реис-ул-улема Мустафа Церић.

Ово је у интервјуу "Фокусу" казао професор оријенталистике на београдском Филолошком факултету и бивши амбасадор СР Југославије у Ватикану професор др Дарко Танасковић. Према његовим ријечима, вјероватно је да у области поштовања људских права свих грађана Србије, без обзира на вјерску и националну припадност, још увијек има и увијек ће бити одређених пропуста и недосљедности, што се у редовном, правном и демократском поступку отклања, али је истакао да се не може говорити о дискриминацији Бошњака.

- Рекао бих да реис-ул-улема Церић и његов домаћин, муфтија Зукорлић, као дискриминацију доживљавају управо настојање државе да се према свим својим грађанима муслиманске вјероисповести, а не само према онима који слиједе њих двојицу, односи с једнаким уважавањем. Иначе, ако према муслиманима, односно Бошњацима у Србији, има неке дискриминације, онда би то могла да буде само позитивна дискриминација, у смислу примјене највиших страндарда поштовања свих њихових мањинских права - рекао је професор др Танасковић.

Како оцјењујете Церићеву посјету Рашкој области? Познато Вам је да се томе противила Исламска заједница Србије.

- Церићева посјета била је све само не рутинска, како је он желио да је представи. Она је и темпирана и осмишљена са циљем давања снажне подршке санџачком муфтији, Муамеру Зукорлићу, у његовом спорењу с реис-ул-улемом, Адемом Зилкићем, и припадницима Исламске заједнице Србије. Ријеч је о политичком чину, што није чудно кад је реис Церић у питању, јер њему чак и неки муслимански кругови у БиХ замјерају претјерану политичку инструментализацију ислама и ИЗ. Главни проблем јесте, међутим, у томе што је у питању крајње проблематична политика с неизвјесним исходима.

Шта је, по Вама, суштина отворене подршке реиса Церића санџачком муфтији Муамеру Зукорлићу?

- Суштина подршке, бар како се мени чини, састоји се у афирмисању става о недјељевости ИЗ у БиХ и Србији, а првенствено у Санџаку, с подразумијевајућим политичким импликацијама. Исламска заједница за коју се залажу Церић и Зукорлић заправо је национална бошњачка ИЗ, што баш и није у складу с наднационалном природом ислама. Али, о начину свог вјерског организовања треба суверено да одлучују сами муслимани који живе у Србији, без мијешања са стране. Неки од њих, као што је познато, не слажу се са Церићевим и Зукорлићевим "сарајевоцентричним" виђењем.

Недавно је реис Церић отворено стао у заштиту припадника вехабијског покрета у БиХ. Шта нам то говори? Да ли је то најава даље радикализације Исламске заједнице у БиХ?

- Мени нека његова изјава у том смислу није позната, па не бих желио ни да коментаришем ваш навод. Чудило би ме, међутим, да би политички умјешан комбинатор, какав је Церић, могао себи да дозволи да управо у тренутку кад покушава да што чвршће веже свој чамац уз амерички брод, отворено подржи вехабије у БиХ. Шта би му рекли, на примјер, јеврејски и амерички учесници недавног скупа у Паризу, посвећеног његовању сјећања на холокауст, где је био специјални гост и по ко зна који пут пропагандно капитализовао сребреничку несрећу ?

Иако вехабије никако нису симпатична и миротворна скупина, увјерен сам да главна пријетња, како кажете, другима, а самим тим и стабилности и миру у земљама Западног Балкана, гдје данас има припадника овог радикалног покрета, не долази од њих. И даље су утицајнији они који су им деведесетих година омогућили да дођу. 

(Фокус)