Уставном суду Србије поднете иницијативе за оцену уставности Закона о референдуму и Одлуке о расписивању референдума о промени Устава

Уставном суду Србије су 22.12.2021. године предате две иницијативе за оцену уставности и законитости. Подносилац иницијатива је Српски демократски савез.

I

Смањивање људских и грађанских права у новом Закону о референдуму представља истински преседан, јер је нови Закон о референдуму и народној иницијативи крајње рестриктиван у делу у коме би морао бити најлибералнији

Прва иницијатива односи се захтев да Уставни суд прогласи неуставним члан 3. Закона о референдуму и народној иницијативи („Службени гласник РС“, бр. 111/2021 и 119/2021). Подносиоци иницијативе указују да је одређењем из члана 3. дошло до умањивања људских и грађанских права. Реч је о чињеници да су једној категорији грађана и држављана Србије - као носиоцима суверености, призната мања права у односу на ранији - стари Закон о референдуму.  Наведено проистиче из чињенице да су ранијим Законом о референдуму (који је био на снази до усвајања новог Закона) у ставу 2. члана 4. право учешћа на референдуму „којим се стварају права и обавезе грађана“ право учешћа имали и грађани који немају пребивалиште на територији на којој се расписује референдум. Чланом 4. став 2. „старог“ Закона о референдуму, опште право учешћа на референдуму ограничено једино "стварањем права и обавеза грађана чије је пребивалиште ван територије за коју се расписује референдум". Смањивање људских и грађанских права у новом Закону о референдуму представља истински преседан, јер је нови Закон о референдуму и народној иницијативи крајње рестриктиван у делу у коме би морао бити најлибералнији. Посебно се указује на одређење из ранијег Закона о референдуму у коме је јасно право учешћа, везано за референдум на којем се стварају права и обавезе. У конкретном случају најпре је важно указати да се на референдуму стичу права и обавезе, посебно када се ради о тзв. обавезном референдуму.

Имајући у виду да су ова права постајала и од стране правног поретка већ била призната у тренутку доношења Устава РС 2006. године, упућујућа је и обавезујућа одредба члана 20. Устава РС која јасно одређује: "Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати". Одредбе новог Закона о референдуму и народној иницијативи у члану 3. умањују права која су постајала у тренутку доношења Устава РС и која су стекла одредбом члана 20 Устава, статус достигнутих и гарантованих права. У том смислу иста се не могу смањивати новим законским прописима – како то прописује нови Закон о референдуму у народној иницијативи, што овај Закон чини не само ретроградним, већ и противуставним (члан 20. Устава РС).

II

Друга иницијатива представља захтев Уставном суду да утврди да је Одлука о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије 115/2021 („Службени гласник РС“, бр. 115 од 30.11.2021.године) противна члану 18. и члану 36. Закона о референдуму и народној иницијативи. Референдумско питање (које је саставни део оспореног акта) у конкретном случају, у оспореном акту – у члану 3. гласи: „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?”.

Члан 36 Закона о референдуму и народној иницијативи јасно одређује: „Питање о коме се грађани изјашњавају на референдуму мора бити изражено јасно и недвосмислено, тако да се на њега може одговорити речју "за" или "против", односно речју "да" или "не", а не сме бити изражено тако да даје предност или сугерише један од могућих одговора.“

Из постављеног питања не може се утврдити на које уставне промене се односи овај референдум, односно постављено питање

Питање које је формулисано на начин како је то одређено у Одлуци која је предмет ове инцијативе, постављено је на генералан, начелан и површан начин. Наиме, из постављеног питања, не може се утврдити на које уставне промене се односи овај референдум, односно постављено питање. Даље, указује се да се из постављеног питања не може утврдити на који акт о промени устава Републике Србије се односи потврђивање које је предмет ове одлуке, будући да на сам Акт о промени устава није означен нити одређен или идентификован на било који начин. Нејасно је о ком Акту је реч и какво је дејство овог акта у правном поретку, као ни који делови Устава РС представљају предмет промене. Сваком брижљивом и добронамерном учеснику референдума не може бити јасно – на који Акт се односи питање, и на које уставне промене се односи Акт о промени Устава Републике Србије!

На основу одредби Устава, право на референдум је одређено као једно од најважнијих права која припадају физичким лицима - држављанима. Устав право на референдум везује директно за принцип суверенитета који потиче од грађана. Штавише, Устав РС у члану 2. став 1. референдум као израз суверенитета ставља испред народне иницијативе и парламента односно изабраних представника народа. Управо је референдум (уз петицију, народну иницијативу и изборе) постављен као недељиво и неотуђиво право грађана да изразе своје мишљење. Имајући у виду карактер права на референдум као израза суверености народа, јасно је да свеукупност процедуре референдума мора бити у складу са значајем референдума. То се посебно односи на одредбе самог Закона о референдуму и народној иницијативи, као и на референдумско питање.

Наведене мањкавости и протиправности јасно указују да предстојећи референдум представља једну опасну авантуру, која ће се платити највећом ценом – поништавањем уставних одредби. Из наведених разлога, подносиоци инцијативе су у складу са чланом 56. Закона о уставном суду, поднели захтев Уставном суду да, до доношења коначне одлуке, обустави извршење акта: Одлука о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије.            

Пуномоћник подносиоца иницијативе
адвокат др Горан В. Ђорђевић