Trampova pobeda nije kraj srpskih problema u odnosima sa SAD, ali lakše će da se diše

Donald Tramp je pobedio daleko ubedljivije nego što je iko očekivao. Sa 315 glasova u elektorskom kolegijumu on je Kamalu Haris bukvalno deklasirao. Dobio je sve države koje su važile za neodlučne: Viskonsin, Mičigen, DŽordžiju, Arizonu, a pre svega Pensilvaniju sa njenih 19 elektorskih glasova. Na Trampovom plimskom talasu republikanci su osvojili kontrolu nad Senatom, a pritom su zadržali svoju većinu u Predstavničkom domu.

Trampov trijumf i sveopšta pobeda republikanaca odigrali su se uprkos neprekidnoj i histeričnoj kampanji mejnstrim medijske mašine protiv njega. Demokratama ništa nije pomoglo što su upotrebili ispolitizovani sudski aparat protiv njega, što su ga podvrgli konstantnim klevetama i bezočnim tvrdnjama da on predstavlja pretnju „našoj demokratiji“. Nije pomoglo ni što je Opra poslednjeg dana pred izbore pozvala narod da glasa za Kamalu Haris jer „ako ne glasate sada, možda više nikada nećete glasati“ – kao da će Tramp da ukine ma kakve buduće izbore.

Trampovoj pobedi doprinela je činjenica da je Kamala Haris osoba niske inteligencije, niskog morala i nikakvih sposobnosti

Trampovoj pobedi doprinela je činjenica da je Kamala Haris osoba niske inteligencije, niskog morala i nikakvih sposobnosti. Milioni potencijalnih glasača za demokrate ostali su kod kuće jer ona nije mogla da ih motiviše da izađu na birališta.

Sa druge strane, republikanci su bili hipermotivisani. Povrh toga, milioni neopredeljenih birača su glasali za Trampa jer je i njima dosta korupcije, dosta im je haosa na granicama i levičarske ideologije na steroidima. Kamala Haris je više pažnje poklanjala zalaganju za slobodu abortusa i navodna prava čitave skale seksualnih devijanata, nego za zaštitu južne granice SAD od migrantske invazije i za ekonomski opstanak desetina miliona Amerikanaca koji se grčevito bore da sastave kraj sa krajem.

Za Srbe ovo je nesumnjivo bolja opcija iz niza razloga. Prvi od njih jeste da im je od stranke Klintonovih i Bajdena i Olbrajtove počinjeno mnogo krvavog zla u poslednje tri decenije – zla koje ne sme ni da se zaboravi ni da se oprosti. Kad god bi republikanci bili na vlasti, pak, došlo bi do izvesnog predaha: pod DŽordžom Bušem mlađim (2001-2009.) i Donaldom Trampom (2017-2021.).

Trampove pristalice proslavljaju pobedu ispred restorana u Majamiju, 5. novembar 2024.

Kamala Haris je u završnici kampanje uputila otvoreno pismo američkim Albancima u kome je hvalila njihovu borbu za nezavisnost Kosova i izrazila ponos što su SAD doprinele tom cilju. Od njene pobede prostoru Balkana ne bi došlo ništa dobro. Stoga su deplasirane u poslednje vreme učestale tvrdnje nekih Srba u javnom prostoru „da nam je svejedno ko će da pobedi“, jer nije svejedno. Između raka pankreasa (Kamale) i diskus hernije (Trampa), razlika je ogromna.

Na Srbima je da iz novonastale situacije kreativno stvore nove diplomatske mogućnosti – kojih ne bi bilo da je pobedila Kamala Haris

Sreća da je ispalo ovo drugo: nešto lakše će da se diše. Međutim, na samim Srbima je da iz novonastale situacije kreativno stvore nove diplomatske mogućnosti – kojih ne bi bilo da je pobedila Kamala Haris.

Nakon što je Demokratska stranka bezočno ukrala izbore novembra 2020, činilo se da je malo verovatno da će Tramp. dobiti drugu priliku. Ovo se ipak desilo, jer je 5. novembra njegova prednost bila odveć ubedljiva da bi bila krađom poništena.

Ubrzo nakon što je započeo svoj prvi mandat, pre skoro osam godina, postalo je jasno da Trampovom često haotičnom pristupu donošenju odluka nedostaje doslednost i disciplina. Počeo je da se suočava sa preprekama od strane pristalica dvopartijske ortodoksije unutar svog tima. Nadajmo se da je naučio iz svojih grešaka, jer je u prvom mandatu imenovao niz „trojanskih konja“: Pens, Tillerson, MekMaster, Matis, Bolton itd.

Međutim, šta god se dešavalo u spoljnoj sferi, proces moralnog propadanja i kulturne erozije američke nacije će se nastaviti – osim ako Tramp ne prelomi da mora da postane ratnik bez mane i straha u kulturnim ratovima.

I dalje savršeno bezbedna spolja, Amerika je krenula putem kulturnog i moralnog samouništenja iznutra. Ako se to ne promeni, neće je spasiti ni najsjajniji geostrateški trik na Bliskom istoku ili u Južnom kineskom moru.

(Novi Standard)