Планетарни шарм обострано корисне сарадње

Самит Кине и 16 земаља централне и источне Европе у Риги, главном граду Летоније, 5. и 6. новембра ове године, прилика је да се начини осврт на српско-кинеску сарадњу.

Две земље окончале су обнову термоенергетских капацитета у Костолцу и започеле изградњу новог блока те старе термо-електране, што би у наредним деценијама требало да осигура електроенергетску стабилност Србије. У Београду је изграђен мост преко Дунава, а кинеске компаније граде деонице Коридора 11. Кинеске технолошке компаније, пре свих „Хуавеј“ и „Леново“, одавно су присутне на тржишту Србије, а у Баричу ниче киенска фабрика.

За Србију је од највеће важности то што Кина партнере не условљава политички, већ инсистира искључиво на обострано корисној сарадњи. Стога не чуди што се Београд у формату 16+1 осећа комотно. Иако не спада међу највеће земље централне и источне Европе, Србија је један од лидера у сарадњи ових земаља са Кином.

У таквом светлу треба посматрати и могућност да нека од кинеских компанија преузме Рударско-топионичарски басен (РТБ) Бор који већина економиста држи за црну рупу српских финансија. Пре само неколико месеци кинески „Хестил“ је преузео имовину Железаре у Смедереву и први резултати те аквизиције су већ видљиви.

Сам премијер Србије Вучић, према наводима српских медија, изразио је жељу да, како је дословно пренето, замоли кинеског премијера Ли Кећијанга да компанија "Литен" из Кине преузме РТБ Бор и његових 4.200 радника.

Истовремено, он је изразио сумњу у пословне податке те компаније, па је брже-боље, опет према писању српских медија, позвао директора Благоја Спасковског да прекине службени пут и да се хитно врати из Лондона, како би му доставио веродостојне податке. Вучић, како преносе српски медији, не жели да обмањује кинеског премијера.

Судећи према званичним извештајима, Србија и Кина коначно ће у Риги потписати и комерцијални уговор о изградњи, односно обнови пруге Београд – Будимпешта којом ће се возови кретати између 160 и 200 километара на час. Ту су и обилазница око Београда, за коју ће бити издвојено 207 милиона евра и ауто-пут Сурчин – Обреновац. Према најавама, Србија ће у ове сврхе код кинеске „Ексим банке“ подићи кредит у износу од 734 милиона евра.

Остварењем пројекта обнове пруге Београд - Будимпешта, који ће Србију према најавама укупно коштати 870 милиона долара, биће скраћено време путовања између Београда и Будимпеште са око осам на три сата. У Србији ће бити обновљено нешто преко 180 километара пруге, а просечна брзина возова, како преноси “Политика”, износиће 160 километара на сат. Између Новог Сада и Суботице возови ће достизати брзину од 200 километара на час. Радови на прузи Стара Пазова – Нови Сад, која се обнавља из руског кредита, већ су увелико у току. Према најавама изнетим уочи самита, деоница од Београда до Старе Пазове, која ће се финансирати из кинеског кредита, коштаће 319 милиона евра.

У Риги би требало да буде потписан и уговор о финансирању градње ауто-пута Сурчин – Обреновац. Овај посао, вредан 208 милиона евра, поверен је кинеској компанији „Чајна комуникејшн констракшн компани”, ћерки фирми компаније ЦРБЦ која је изградила Пупинов мост преко Дунава.

Уз све то, за грађане обе земље биће укинуте визе за путовања до 30 дана.

Уочи самита у Руги објављено је да су прибављене све административне дозволе за кинески увоз меса из Србије, што Србији отвара нове могућности на кинеском тржишту.

Узимајући све предочено у обзир, Србија наредних дана из Риге може да очекује само добре вести.

(ЦРИ)