Н1: Због "огромне кампање дезинформација и застрашивања", пилот постројење Рио Тинта за хемијски третман јадарита сумпорном киселином у Аустралији уместо у Србији

 Иако је компанија Рио Тинто (РТ) најавила у августу 2021. године, да ће пилот постројење за хемијски третман јадарита сумпорном киселином, за неколико недеља кренути ка Србији, то се није десило, а судећи према ставу ове компаније, неће се ни десити.

Као разлог ова страна компанија је у одговору Н1 навела да су „услед огромне кампање дезинформација и застрашивања јавности одустали од те одлуке“.

Као доказ Рио Тинто је послао линк ка отвореном писму председнику Србије организације „Не дамо Јадар“ и колумну на сајту Нова.рс.

Ко жели да види постројење нека дође у Аустралију?

Како су саопштили из Рио Тинта, пилот постројење се налази у Технолошко-развојном центру Бундора које се налази недалеко од Мелбурна у Аустралији. Они тврде да су на пилот постројењу радили домаћи и међународни стручњаци.

„Сва тестирања прераде руде минерала јадарита обављена су у складу са свим стандардима безбедности. Спроведене су три кампање хемијског тестирања, које су се изводиле 24 часа дневно, седам дана у недељи. Током тестирања сарађивали смо са 40 врхунских међународних добављача и тестирали смо 5.000 делова опреме, а пет независних ревизија потврдило је да је процес прераде стабилан, безбедан и успешан“, пише у одговору Рио Тинта.

Компанија, у свом одговору, није навела податке који би потврдили наводе. У питању је друга, хемијска фаза процеса добијања литијум карбоната. Прва фаза је копање, а трећа одлагање, односно јаловиште.

„Уколико се са стране дела стручне јавности појави интересовање да се упознају са начином на који је технологија која би се примењивала у оквиру пројекта Јадар тестирана у оквиру пилот постројења, компанија је спремна да на такво интересовање позитивно одговори“, поручују из компаније не прецизирајући како то мисле да ураде.

“Ништа нисмо могли да сазнамо”

Професор Хемијског факултета Бранимир Јовачићевић каже за Н1 да из одговора Рио Тинта „ништа нисмо могли да сазнамо о самом постројењу“.

„Пре свега нисмо ни у могућности да га видимо. Свакако, онај ко има намеру да ради, пројекат ће приказати у најбољем могућем светлу“, наводи.

Он истиче да, имајући у виду тензије које су створене и ситуацију који имамо када је у питању овај пројекат, то би морало да буде у Републици Србији и да буде презентовано стручњацима – геолозима, геохемичарима, технолозима, хемичарима и стручњацима за хемију животне средине односно екологију.

Они треба да погледају све фазе у виде која су критична места за хемијски акцидент. Сам процес кроз пилот постројење може да се изведе да буде беспрекоран. Питање је процене у којој фази хемијско-технолошког процеса може доћи до акцидента

„Они треба да погледају све фазе у виде која су критична места за хемијски акцидент. Сам процес кроз пилот постројење може да се изведе да буде беспрекоран. Питање је процене у којој фази хемијско-технолошког процеса може доћи до акцидента“, објашњава Јованчићевић и наставља:

„Они не говоре о могућем хемијском, акциденту. Све је то теоријски безопасно на папиру. Али, у животу је другачије“.

Професор наводи да се процес састоји из лабораторијског нивоа, други ниво је пилот постројење, а трећи је сам процес на терену.

„Овим редом се повећава и ризик од хемијског акцидента“, објашњава саговорник Н1.

„Са 70 тона дневно сумпорне киселине ризик расте“

У лабораторији је, како каже, најмањи ризик и може да се изводи на студентским вежбама. Процес није компликован или опасан. Затим долази ниво постројења, када је ризик нешто већи, али је питање да ли и ту може доћи до значајнијег хемијског акциднета, а онда долазе природни, реални услови.

„Када би се радило са тонским количинама као што је планираних 70 тона сумпорне киселине на дневном нивоу, могућност хемијског акцидента је очекивано највећа. Све се технолошки може извести – теоријски да буде беспрекорно. У пракси, у природи, постоји институција хемијског акцидента унутар једне од три фаза“, додаје.

Када би се радило са тонским количинама као што је планираних 70 тона сумпорне киселине на дневном нивоу, могућност хемијског акцидента је очекивано највећа. Све се технолошки може извести – теоријски да буде беспрекорно. У пракси, у природи, постоји институција хемијског акцидента унутар једне од три фаза

Говорећи о самом процесу, Јованчићевич каже да се састоји из три фазе. Прва јесте третман са концентрованом сумпорном киселином, а тада се добија литијум сулфат. Како наводи, смањује се ПХ вредност на три, а у тој средини се бор кристалише у оквиру борне киселине и лако се одваја.

„Затим се повиси ПХ додатком калцијум хидроксида, како би се исталожили други метали попут гвожђа и мангана. На тај начин се повећава ПХ на осам, па се поново са сумпорном киселом враћа на седам и онда се уз помоћ натријум карбоната добија литијум карбонат“, објашњава процес Јованчићевић.

Он каже да је свестан различитих интереса компаније и грађана Србије.

„Разумем жељу да се оствари профит, али ми грађани Србије смо свесни да такав комплекс желе да отворе у најлепшем и најплоднијем делу Србије, оивиченом рекама Јадар, Дрина и Сава. Само некоме ко има чудна схватања, јер не знам како бих то назвао, може да падне на памет да отвара рудник на таквом месту“, наглашава Јованчићевић.

Питања без одговора: Верује ли Рио Тинто властима у Србији?

Разумем жељу да се оствари профит, али ми грађани Србије смо свесни да такав комплекс желе да отворе у најлепшем и најплоднијем делу Србије, оивиченом рекама Јадар, Дрина и Сава. Само некоме ко има чудна схватања, јер не знам како бих то назвао, може да падне на памет да отвара рудник на таквом месту

Рио Тинто није директно одговорио на питања да ли одустајање од обећаног пилот постројења у Србији значи да држава Србија не би могла да гарантује безбедан транспорт. Без одговора је остало и питање како компанија мисли да спроведе цео пројекат, ако је овакав случај са пробним постројењем. Недостао је и одговор на питање  о страху грађана, с обзиром на то да у Србији већ годинама протестује велики број људи, а да је истовремено Рио Тинто остајао и куповао земљиште док је пројекат био стопиран.

Уместо одговора на појединачна питања, компанија је послала одговор у коме наводи да је однос поверења делом нарушен 2020. године, због како кажу „великог броја лажних вести и дезинформација о Пројекту“.

Они сматрају да се „злонамерно пласирају лажне вести и неосноване тврдње да ће Рио Тинто и реализација Пројекта „Јадар“ имати деструктивне, негативне утицаје на животну средину и здравље људи“. „Запослени у Рио Тинту и они који су остали неутрални или су подржали пројекат Јадар добијали су и добијају небројене претње смрћу и континуирано су изложени онлајн застрашивању и претњама, као и оптужбама да су издајници Србије“, тврде из Рио Тинта.

„Велико неповерење у власт и компанију је препрека“

Ми смо тако ампутирали источну Србију са Бором и Мајданпеком. Е сада треба и да ампутирамо и тај западни део, јадарску област. Питам се на чему да опстане држава Србија

Он подсећа да су други слични рудници у беспућима. Професор каже да је недавно био у Шпанији и да тамо постоји рударски појас уз границу са Португалом који је, како кажу Шпанци, „жртвован“.

„Ми смо тако ампутирали источну Србију са Бором и Мајданпеком. Е сада треба и да ампутирамо и тај западни део, јадарску област. Питам се на чему да опстане држава Србија“, каже саговорник портала Н1.

Као додатну препреку види и велико неповерење у власт или компанију.

„Шта год да нам кажу бићемо неповерљиви. Главни кривац је наша власт која такав амбијент направила. Водили су преговоре у строгој тајности, па су рекли да је то готова ствар. Онда су пред изборе рекли да од тога нема ништа. Па после избора направили правну цаку и вратили га у живот. Нижу се и виђања са Шолцем. Нетранспарентност ће им доћи главе. Мислили су да ће наћи спас у нетранспарентности, а она ће им фигуративно речено, бити ‘омча око врата'“, закључује Јованчићевић.

(Н1)