Бивши заменик помоћника државног секретара САД Филип Рикер: Потрошили смо много времена на Балкан, то више није приоритет за САД

 Четврт века након конференције у Рамбујеу, Филип Рикер, некадашњи заменик помоћника америчког државног секретара, који је био у тиму актуелног амбасадора САД у Београду Кристофера Хила на преговорима у Француској, био је гост на конференцији Београдског центра за безбедносну политику. Иако се након напуштања Стејт департмента окренуо приватном бизнису, Рикер и даље са приличном пажњом прати догађаје у региону и Србији. За Радар је, између осталог говорио о тренутном застоју у преговорима Београда и Приштине, односу будућег председника Америке Доналда Трампа према Западном Балкану, али и европској перспективи региона.

Напори Мирослава Лајчака, специјалног представника ЕУ за преговоре Београда и Приштине, да примени исти рецепт, такозване шатл дипломатије, очигледно су у застоју. Да ли видите као реалну могућност организовања међународне конференције на којој би могло доћи до некаквог решења за косовски проблем?

Иако тренутно радим у приватном сектору, ја сам такође члан и једног релевантног тинк-танка који се бави и Балканом. Тако да сам ја и даље понекад послом у Београду, али не пратим догађања онако помно као што је то некада био случај. Верујем да приватни сектор игра изузетно важну улогу у напретку региона, али и да мења животе људи. Нисам сигуран да би у овом тренутку било каква дипломатска конференција начинила разлику. Не видим да тренутно постоји било какав прогрес по питању Косова. Знате, није претерано мудро организовати такав међународни догађај уколико нисте уверени да би могао нешто конкретно постићи.

То је посебно случај када паралелно имате толико других великих актуелних питања на глобалном нивоу. Са тиме у вези, свакако не видим да би организација таквог догађаја могла бити приоритет за Сједињене Државе. Наравно, ја у овом тренутку не говорим у име актуелне администрације у Вашингтону, као ни оне наредне. Ипак, верујем, требало би да се упитате, гледајући на то питање из перспективе изабраног председника Трампа: шта би у њему био интерес Америке?

У светлу чињенице да је криза на Косову последњи чин драме распада Југославије, у коме је Србија остала једина република чији територијални интегритет није очуван, шта би се конкретно могло учинити како би се заштитила права косовских Срба да живе слободно и сигурно на својој земљи, односно да им буде обезбеђена нека врста територијалне аутономије унутар Косова?

Мислим да је дијалог под окриљем ЕУ, који је био снажно подржан од Сједињених Држава, а у коме сам ја такође учествовао са Кетрин Ештон, пре више од једне деценије, био управо такав процес, који је направио реалан прогрес у том смислу. Тај процес је предвиђао управо такве могућности, узимајући у обзир сва различита права. Била је то својеврсна мапа пута. На несрећу, значајан део тог плана није остварен. Дакле, сматрам, да уколико говорите о Бриселском споразуму, морате мислити о перспективи европских интеграција и о томе шта оне у ствари представљају.

Европске интеграције чине да људи осећају да су део нечега већег, да се размишља о границама које уједињују уместо да раздвајају и то је оно на чему, по мом мишљењу, мора да буде фокус. Нажалост, нисмо видели напредак у том смислу, али као што смо чули овде на Београдској безбедносној конференцији, европске интеграције поново су актуелне јер постоји интересовање и у самој ЕУ за процес проширења. То ће свакако помоћи да се испуни историјски идеал да читав Балкан, који је свакако део Европе, постане интегрални део Европске уније.

Актуелна влада у Београду често говори о економском успеху и привредном расту. Шта би требало да се догоди да би Србија постала стварни мотор европских интеграција Западног Балкана?

Био сам овде пре шест месеци, посматрам Београд, и видим невероватне резултате у развоју града, а као што сте ви рекли раст БДП Србије је предмет зависти многих, чак и када је реч о ЕУ. То јасно указује да потенцијал постоји. Увек сам говорио, током свих ових година када сам радио на Балкану, да је ово део Европе. Србија је земља са великом европском историјом, а Београд је један од великих градова Европе. Дакле, овде постоје реалне могућности за напредак.

Делимично то је разлог због кога сам донео одлуку да је време да се окушам у приватном сектору, после 31 године у дипломатији. Осетио сам да приватни сектор има велику улогу у покретању економије, али да му је потребна и безбедност. Да те две ствари иду руку подруку. Верујем да је у овом тренутку, привлачење капитала од велике важности, а да је остваривање потребних предуслова, у смислу опште безбедности, огроман корак у том правцу. То је нешто што можете да видите у Београду.

Како гледате на чињеницу да смо у Београду имали билборде на којима се честитало Доналду Трампу на изборној победи. Милорад Додик, председник Републике Српске виђен је са МАГА капом…

Видите, свако има право на сопствено виђење, мислим да људи посвећују пуно пажње политици и изборима у Сједињеним Државама… Али, ако бисте насумично упитали стотину или чак хиљаду људи у Америци, веома је мала вероватноћа да бисте пронашли било кога ко би знао ко је уопште Милорад Додик.

Такви гестови нису нешто што доспева на насловне стране новина у Америци…

Први Трампов мандат на месту председника САД за Србију је резултирао такозваним Вашингтонским споразумом, чији је главни резултат био то да је Израел признао Косова као независну државу. Да ли очекујете да ће нова администрација направити прогрес у преговорима Београда и Приштине?

Мислим да људи стављају заиста превише акцента на то питање. Када мало направите дистанцу од свега тога, увидите да та тема једноставно више не окупира пажњу на свакодневном нивоу. Мислим да оно на шта би требало да се фокусирате јесте како да се ствари покрену, да се иде напред. Треба мислити више о новим младим генерацијама, новим могућностима, то је оно што ја видим у будућности.

Нисам приметио да је током председничке кампање у САД у свој тој политичкој дискусији уопште било помена Србије, Косова или читавог региона. Могуће је да постоје људи који су фокусирани на та питања, али ја стварно не мислим да је то актуелно питање за Америку, и мени је тешко да замислим да би могло постати наглашено приоритетно, поред свих турбулентних догађаја у свету. Потрошили смо пуно времена фокусирајући се на Балкан, посебно током 1990-их и почетком 2000-их, у време када сам ја радио у региону. Сада, постоје други изазови. И као што је изабрани председник Трамп указао: прво Америка. Шта је у америчком интересу, како ће неко деловање помоћи Америци, нашој економији и нашим интересима. То је нешто на чему можемо радити заједно у целом региону, и таква акција би могла укључивати и САД.

Да ли мислите да би решење косовског проблема створило могућност за Трампову администрацију да успостави бољу комуникацију са Европском унијом, која је била тегобна током његовог првог мандата?

Мислим да има много кондиционала у вашем питању и подвукао бих још једном да је то питање само мали део односа САД и ЕУ. Желимо да регион добро функционише, да Србија просперира, да њени грађани живе боље… Понављам да треба мислити о ономе што чека изабраног председника Трампа, његову администрацију и његов кабинет једном када буду преузели своје функције. Пуно је великих изазова пред њима на које се треба фокусирати.

(Радар)