Kako je "Tik-tok" poništio predsedničke izbore u Rumuniji, ili "Rusi su krivi za sve?!"

Rumunske vlasti oštro su optužile Rusiju da je, sajber-napadima i preko društvene mreže "tik-tok", uticala na rezultat predsedničkih izbora do mere da je Ustavni sud te države bio prinuđen da ih poništi. Tužilaštvo navodi da se radi o fenomenu kakav nikada ranije nije viđen. Desničari, čiji je kandidat osvojio najviše glasova u prvom krugu, potez suda nazvali "državnim udarom". Ostatak rumunske političke scene smatra da je poništavanje izbore jedini logičan potez.

Rumunski ustavni sud je predsedničke izbore poništio svega dva dana pošto je predsednik Klaus Joanis skinuo oznaku tajnosti sa serije dokumenata ministarstva unutrašnjih poslova i tajne službe u kojima se za haotičan ishod glasanja direktno optužuje Rusija.

"Ogromna gerilska politička kampanja" i "brutalni sajber-napad", kako su rumunski obaveštajci opisali pozadinu izbornog procesa posle kojeg je kandidat desničara, proruski opredeljeni Kalin Đorđesku na sveopšte iznenađenje osvojio najviše glasova i favorita, premijera Marsela Čolakua izbacio iz drugog kruga izbora.

Izbori su poništeni...

Neočekivan rezultat prvog kruga izbora, isterao je Rumune na ulice, pa su povicima "Spas Rumunije" i noseći izbušene nacionalne zastave, poput onih koje su simbolizovale pad režima Nikolaja Čaušeskua 1989. godine, tražili podršku proevropskim snagama.

Pet dokumenata tajnih službi

U ukupno pet objavljenih dokumenata tajnih službi se, dalje, navodi da je Đorđesku u poslednje dve nedelje imao ogromnu pomoć ultradesničarske Partije mladih, koja je putem "tik-toka" sprovela "masovnu promotivnu kampanju".

Đorđesku, koji je tokom kampanje najavljivao uskraćivanje pomoći Ukrajini, je tvrdio da tokom trke za predsednika nije potrošio ni jedan lej.

Georgi Simion, ovo je državni udar

Rumunski obaveštajci su, takođe, objašnjavajući sled događaja koji su prethodili izborima naveli i da je Rusija zemlja porekla ogromne količine poruka kojima se, preko društvenih mreža, izazivaju duboke unutrašnje podele i promoviše proruski narativ.

Navode i da Rusija ima dugu istoriju mešanja u izborne procese u drugim državama. Sve je počelo pokušajem da se utiče na rezultate predsedničkih izbora u SAD 2016. godine, od kada je operacija Kremlja "intenzivirana i postala dramatično kompleksnija".

Suštinski, rumunski obaveštajci tvrde da su ruski rivali, pre početka izbornog procesa, obavili detaljnu sociološku analizu društva u Rumuniji, uključujući istraživanja javnog mnenja, stavove ključnih partija i kandidata, te na koncu tražili rupe u izbornim zakonima.

Uzaludan napor

"Informaciona agresija", kako su Rumuni opisali navodni ruski uticaj na izbore, za cilj je imala povećavanje šansi proruskih kandidata, krajnjih desničara, te predstavnika nacionalnističkih pokreta.

Jedni izbori, mnogo istraga

Dokumente su, odmah, preuzeli predstavnici tužilaštva, koji su ocenili da je Rumunija, tokom kampanje, bila suočena sa fenomenom i kriminalnim obrascem kakav nikada ranije nije viđen.

Pozivajući se na izvore iz tužilaštva, rumunski dnevnik Adevarul navodi da je prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji prvi slučaj u Evropi u kojem je izborni proces bio praćen kontroverzama i sveobuhvatnim kriminalističkim istragama.

Direktorat za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma počelo je obradu dokumenata, prema kojima je tokom izbornog dana zebeleženo "85.000 sajber-napada", zbog čega bi se, ova akcija, mogla nazvati "delom organizovane kriminalne grupe".

Dokument rumunske tajne službe

Tužilaštvo, istovremeno, ispituje moguće slučajeve pranja novca ili potkupljivanja birača, dok je policija preuzela deo istrage koji se odnose na pretnje novinarima koje je uputio jedan od vođa grupe koja podržava Đorđeskua.

Deo istrage vodiće, pišu rumunski mediji, i Evropska komisija, koja je od "tik-toka", zatražila dokumentaciju u vezi izbora u Rumuniji.

Reakcije političara na odluku Ustavnog suda su, očekivano, različite.

Proevropski opredeljena Elena Lasčoni, drugoplasiranu sa poništenih izbora, ocenila da je odluka najvišeg rumunsog suda "nemoralna, protivzakonita i da se protivna osnovnim postulkatima demokratije".

Georgi Simion, lider desničarske Alijanske za ujedinjenje Rumuna, je potez suda uporedio s državnim udarom, ali je pozvao pristalice da ne izlaze na ulice, kako bi demokratsko rešenje krize dobilo šansu.

"Devet sudija postavljenih po političkim kriterijumima, uplašenih da bi kandidat koji nije deo sistema mogao da postane predsednik, odlučilo je da poništi volju Rumuna", rekao je Simion.

Marsel Čolaku pozdravio odluku Ustavnog suda

Ali je, istovvremeno, premijer i trećeplasirani iz prvog kruga izbora, Marsel Čolaku pozdravio odluku Ustavnog suda, ocenjujući da je, posle objavljivanja tajnih dokumenata, ovakav potez bio jedino logično rešenje.

Reakcije političara usledile su neposredno pošto je Ustavni sud objavio odluku, ali pre nego što je objavljeno objašnjenje ovog poteza - prvih poništenih izbora u Evropi, još od kada su na sličan način 2010. godine poništeni izbori za predstavnike u ustavotvornoj skupštini Islanda.

Šest godina ranije, ukrajinski sud je zbog brojnih falsifikata poništio predsedničke izbore, što je predstavljalo uvod u seriju događaja koji su nazvani "narandžasta revolucija".

(RTS)