Најновији омиљени "опозиционари" Александра Вучића

Главни циљ председничког кандидата Демократске странке Србије Александра Поповића на изборима био је да прескочи 1%. Тај резултат доноси председничком кандидату зараду од неколико стотона хиљада евра. Ту лествицу прескочио је на доста сумњив начин, јер му је укупан салдо гласова био 1,04% гласова. Сви кажу да је овај изборни резултат достигнут захваљујући Вучићевим изборним манипулацијама.

Овакав исход гласања се и наслућивао имајући у виду јавну полемику председника Демократске странке Србије Милоша Јовановића и председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића. Кроз ту полемику Милош Јовановић је рекао да су избори били регуларни и поштени и да Бошко мора достојанствено да прихвати пораз. Највероватније због притиска Слободана Самарџића, а можда и Војислава Коштунице, Милош Јовановић је направи сценарио да председништво донесе одлуку да приликом гласања буде уздржано али, забога, представник ДСС није био послушан па је гласао за Александра Вучића. Како није био непослушан да гласа против Александра Вучића?

Током изборне трке за председника Србије истраживачка агенција КРИК је објавила да председнички кандидат Александар Поповић има три велика стана у Београду, са по више од 100 квадрата, и у власништву офшор компанију на Кипру. То се коси са имиџом који је у странци неговао Александар Поповић о скромном и поштеном кадру.

Та сконост ка трговачко-политичким пословима са Александром Вучићем кренула је у време када је он на телефонској седници председништва, коју је водио као вршилац дружности председника стрнке, дозволио Андреји Младеновићу да уђе у власт у Београду. Зашто телефноска? Јер је већина чланова председништва била против такве одлуке па је Александар телефонском манипулацијом прогурао Андреју за заменика градоначелника Београда.

Иначе, његова особина јесте да током непријатних ситуацја одглуми болест, «напрасно» колабира, заколута очима, унезвери се, што на присутне оставља мучан утисак са великом жељом да се «болеснику» помогне. Чак и искусног психијатра каква је госпођа Санда Рашковић-Ивић успео је у пар наврата да исфолира. Циљ таквог понашања јесте да за себе избори повољне политичке одлуке, по правилу, за остваривање добрих комерцијалних послова. Био је главни протагониста уласка ДСС-а у власт на Врачару са само једним одборником, али чије је глас био пресудан, да СНС преузме власт у овој општини. У кулоарима се прича да је Горан Весић, менаџер СНС-а, издвојио позамашну суму новца за преузимање власти на Врачару. Поповићев сарадник за предају Врачара био је Урош Јанковић, вршилац дужности председника градског одбора Београда, који је касније хапшен због материјалне преваре фудбалског голмана и репрезентативца Владимира Стојковића.

Током саме председничке кампање Александар Поповић је обилато злоупотребљавао име некадашњег председника странке Војислава Коштунице да би прескочио фамозних 1%. Ипак ни то му није то није било довољно да би тај резултат остварио. Остало је РИК одрадио.

После избора 2014. Године, када ДСС није ушла у Скупштину а Војислав Коштуница поднео оставку, велики број чланова главног одбора странке је указивао да је Александар Вучић изборном крађом избацио ДСС из парламента. Жесток противник таквог мишљења уз констатацију да ДСС није покрадена био је управо Александар Поповић.

Одлука Државотворног покрета Србије да колективно иступи из ДСС-а јасно показује да је Демократска странка Србије кренула путем колаборације са Српском напредном странком, у којој Слободан Самарџић не жели да учествује. Уосталом, и сама изјава Александра Поповића јасно о томе говори јер он каже «да он није за промену власти већ за промену политике». Одговор председника СНС на ову констатацију јесте да ДСС има политичку будућност.

Тужан крај за једну странку јер Демократска странка Србије није заслужила да у будућности има улогу политичког трабанта. То можда могу Вук Драшковић и СПО али не некадашња странка Војислава Коштунице који се цео живот залагао за идеју нације и државе. Александар Поповић, некадашњи први омладинац странке, свео је странку на трговачко и комерцијално предузеће. Према свецу и тропар.

члан Председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“