Тонино Пицула: Није довољно само признати Косово да би Србија постала члан ЕУ. Постоји низ елемента специфичних политика које Србија мора испунити

 Хрватски европарламентарац Тонино Пицула, након што је именован за новог известиоца Европског парламента за Србију, најавио је да ће у оценама напретка Београда истрајавати на испуњавању захтева који се за прикључење Унији постављају пред земље кандидате.

Пицула је у уторак током пленарне седнице у Стразбуру именован за сталног известиоца ЕП за Србију и он ће у наредних пет година испред Парламента бити задужен за све теме које се тичу односа Европске уније и Србије.

Пицулу, који се у својим мандатима активно бавио односима земаља западног Балкана и Уније, медији у Србији блиски властима издвајају као еврпосланика који има непријатељски однос према Србији и његово именовање за сталног известиоца ЕП за Србију описали и као „гурање прста у око“ Београду.

У делу српских медија неретко га представљају као „србомрсца“, па тако и у неким објавама вести о именовању за известиоца ЕП, пише Хина.

„У протеклих 11 година сам водио делегације за односе с Босном и Херцеговином и Косовом. У прошлом мандату сам био и стални известилац за Црну Гору и према томе имам већ једну врсту резистенције на све оно што није оправдана критика, што је можда идеолошки или вредносно обојено“, одговара Пицула.

„Мој је посао пре свега да у одређеној земљи разговарам са представницима институција које морају направити главнину посла, јер је за стање у некој земљи најодговорнија власт. На мени је да у отвореним разговорима с представницима власти комуницирам пре свега очекивања и анализирам оно шта се, по некој општој процени, мора урадити“, казао је.

„Претпостављам да ће тај процес бити доста сложен. Међутим, на мојој страни је пре свега политичко искуство, како европско тако и национално, и у сваком ћу случају наступати пре свега информисано, али и принципијелно“, поручује СДП-ов еуропосланик.

„Па ако чак и ставимо са стране моје именовање на ту дужност са свим оним како се то интерпретира, поготово вероватно у Србији, треба казати да је Европски парламент од све три институције Европске уније увек био најдоследнији заговаратељ политике проширења“, рекао је Пицула у разговору за Хину али и нагласио да „процес приступања и даље мора бити утемељен на испуњавању критеријума“.

„Није довољно само признати Косово“

Један од главних изазова за Србију свакако ће, поред усклађивања с правним тековинама и вредностима ЕУ, бити усклађеност и с актуелном политиком Брисела према руској инвазији на Украјину, најавила је канцеларија посланика.

О стању у Србији Пицула ће једном годишње у име ЕП-а припремати извештаје након представљања годишњих извештаја Европске комисије.

Србија је статус земље кандидата добила у марту 2012. а с ЕУм преговоре о приступању почела је 2014. године.

У преговорима су до сада отворена 22 од 35 поглавља од којих су два привремено затворена.

Председник Србије Александар Вучић је ове недеље признао да преговори ЕУ и Србије споро напредују и устврдио како то „није због због владавине права“.

„Да признамо (лажну државу) Косово или уведемо санкције Русији, сутра бисмо постали чланица ЕУ“, рекао је Вучић.

Иако Вучић такву могућност одбацује као неприхватљиву, Пицула додаје да ни то не би било довољно.

„Мени се чини да су то важни елементи који би значили да Србија заиста мења однос према политичким процесима који су изразито важни за њу и за њене суседе. Али наравно да поред тога постоји цели низ елемента специфичних политика које Србија на свом путу до свог коначног циља мора и испунити. Не можемо редуковати то само на један, два или три елемента који, колико год да су важни, нису довољни“, рекао је Пицула.

„Постоје копенхашки критеријуми који можда не звуче спектакуларно, али су путоказ којим су прошли све друге земље. Па ће тако морати и Србија“, најављује Пицула.

Копенхашки критеријуми су захтјеви које ЕУ поставља пред земље кандидате за прикључивање, од оних политичких, попут владавине права, економских и правних, до усклађивања са циљевима Уније.

Европски парламент тражи пуну слику

Српски председник последњих се месеци састао и потписао споразуме о сарадњи на низу подручја са челницима највећих европских привреда, француским председником Емануелом Макроном и њемачким канцеларом Олафом Шолцом, а председница Европске Комисије Урсула фон дер Лајен у петак долази у посету Београду.

Важно је отварати и затварати поглавља и кластере, али једнако тако је важно и да ли сте неком потребни, примјећује Пицула.

„То је у политици реалност, очигледно да постоје лидери држава чланица ЕУ које из својих националних интереса Србију доживљавају као партнера. Колико при томе воде рачуна о целини ситуације у Србији, то је питање за њих“, рекао је.

„Наравно да владе држава чланица имају своје критеријуме, оне би хтеле да је институција Европског парламента мање критична и да напросто не препознаје оно што је нама спорно. И ту се ништа неће мењати, претпостављам, и овом мандату. Европски парламент у свему томе игра аутономну улогу, али је наравно увек питање како ће друге две институције калибриаати свој однос према политици проширења, а онда у оквиру те политике однос према појединим државама“ .

Улазак у ЕУ није ни мало једноставан процес, напомиње.

„Ради се о трансформацији целог друштва. Када говоримо о Већу, наравно да је то снажно обојен однос преко билатералних интереса појединих држава чланица. Што се тиче Комисије, она је та која предлаже одређене законске мере, одређене механизме, али Европски парламент је институција која поред свега тога води рачуна и о поштовању одређених темељних вредности на којима почива европски пројекат“.

„Ми у Европском парламенту морамо имати општу слику пред очима. Европска унија јесте велики трговачки и финансијски партнер Србије, али не улазе у ЕУ само банке и велике корпорације, него улази цела држава“, каже Пицула.

„На нама је у ЕП-у да проценимо до које мере је српско друштво напредовало, демократизовано, поштује темељна људска права и колико је обезбедило слободу медија, колико је правосуђе независно. Уколико се то не догоди, добре билатералне односе Србије са неком државом чланицом ЕУ-а треба нотирати, али они на нашу оцену из Европског парламента мало утичу“, каже Пицула.

„Да би нека држава напредовала, срећом постоје копенхашки критеријуми, који нису измишљотина ни Европског парламента, ни ове генерације политичара“.

Пицула је у разговору напоменуо како ће слику о Србији стварати не само кроз контакте с представницима власти него и с представницима опозиције, цивилног сектора, академске заједнице и наравно пословне заједнице.

„Ти контакти сигурно ће ми помоћи да створим једну целовитију слику о стању у Србији, о чему ћу известити институцију која ме је именовала, а то је Европски парламент“, каже Пицула.

Избор је на Београду, каже Стиер

Пицулин колега у Европском парламенту и Одбору за спољне послове ЕП-а, ХДЗ-ов Давор Иво Стиер, уз честитке и жеље за успех у раду, оценио је да је на Београду да се јасно сврста у спољној политици.

Посете европских челника Београду Стиер је кратко прокоментирао рекавши да ће након „свих њих врло брзо тамо бити и Пицула као известилац“.

„Врата су отворена, али Србија је суверена држава и она има право одлучити ако жели бити део ЕУ. То је њено право, али онда мора прихватити и све оно што то носи, укључујући и врло јасно сврставање с европском спољном и сигурносном политиком, а то укључује, као што знате, увести санкције Руској Федерацији“, рекао је бивши хрватски министар спољних послова.

„Не можете рећи желимо бити део ЕУ, али не желимо бити део Запада. Међутим, то није нити на председници Комисије, нити на известиоцу Европског парламента. То је одлука коју мора Београд донети“, рекао је Стиер за Хину.

(Н1)