RT: Da li su rezultati EU referenduma u Moldaviji (ne)regularni? Dovoženje punih autobusa „glasača“ na izborna mesta u Rumuniji, Italiji, Britaniji i Španiji. Zaharova: Rusija registrovala otvoreno mešanje Zapada u izbore

Vešto nametanje zapadnog narativa od strane režima Maje Sandu ipak nije donelo rezultate u skladu sa prognozama. Moldavski narod je, pored svih mogućih nepravilnosti, ostao pri svom stavu – želimo da budemo uz Rusiju.

Predsednički izbori i referendum o evrointegraciji Moldavije, održani su u nedelju, 20. oktobra. Ključno pitanje za stanovnike Moldavije, pored toga ko će osvojiti četvorogodišnji predsednički mandat, bilo je potencijalno pridruživanje EU. Odluka da se predsednički izbori i referendum za ulazak Moldavije u EU održe u isto vreme, očigledno je bila donesena u cilju privlačenja proevropskih birača.

Nepravilnosti demokratskog poretka

Izbori i referendum protekli su uz niz nepravilnosti, kao što je dovoženje punih autobusa glasača na izborna mesta u Rumuniji, Italiji, Britaniji i Španiji. Na nekoliko izbornih mesta vijorila se zastava EU. Moldavska policija zabeležila je 19 prestupa u vezi sa fotografisanjem izbornih listića, dok su se na društvenim mrežama pojavila i svedočenja o ispitivanju birača za koga planiraju da glasaju.

Posmatrači su zabeležili 778 prekršaja, saopštila je posmatračka misija Promoleks, prenose RIA Novosti.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ukazao je na neslobodnu predizbornu kampanju, objašnjavajući kako su predstavnici moldavske opozicije bili proganjani, hapšeni, ispitivani, da im je zabranjen ulaz u zemlju, dok su njihovi mediji zabranjeni, a internet resursi blokirani.

Državljani Moldavije koji žive u Rusiji zahtevali su da se izborni kao i rezultati referenduma unapred proglase nelegitimnim, a peticiju kojom se to zahteva potpisalo je više od 2.000 ljudi, prenose RIA Novosti. 

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila je da su u Rusiji otvorena samo dva biračka mesta, iako u toj zemljui živi od 300.000 do 500.000 moldavskih državljana navodeći da je u pitanju kulminacija antiruske kampanje. Istovremeno, u SAD i Zapadnoj Evropi organizovano je oko 200 glasačkih mesta.

Dva meseca pre izbora, Moldaviju je posetilo mnogo evropskih zvaničnika koji su otvoreno pokazali svoju podršku Maji Sandu i zapadnom političkom kursu zemlje.

Nakon konačnog prebrojavanja glasova Centralne moldavske komisije, utvrđeno je da je kandidat Maja Sandu sakupila 42,07 odsto glasova u prvom izbornom krugu. Ona je osvojila znatno manje glasova nego što je bilo predviđeno. Drugo mesto, sa osvojenih 26,27 odsto, glasova zauzeo je kandidat Partije socijalista Aleksandar Stojanoglo, bivši generalni tužilac Moldavije. Nijedan kandidat nije uspeo da sakupi više od 50 odsto glasova, pa će Sandu i Stojanoglu učestvovati u drugom krugu predsedničkih izbora, 3. novembra.

U prvom krugu predsedničkih izbora i na referendumu glasalo je 51,67 odsto građana Moldavije, odnosno 1.562.284 glasača. Takođe, prema informacijama Centralne izborne komisije Moldavije, utvrđeno je da je 100 odsto prebrojanih glasova za ulazak u EU glasalo 50,46 odsto, dok je protiv bilo 49,54 odsto birača.  

Lider moldavskog opozicionog bloka "Pobeda" Ilan Šor, kojem nije dozvoljeno da učestvuje na izborima, poručio je da ovi izbori i referendum predstavljaju početak pada režima Maje Sandu.

"Imali smo posmatrače na svim biračkim mestima, imamo fotografije svakog minuta kada su biračka mesta bila prazna, dok je Centralna izborna komisija pokazivala sumanutu, neshvatljivu izlaznost", izjavio je Šor, prenose RIA Novosti.

Građani Moldavije žele da budu sa Rusijom

Šor je poručio da rezultati izbora ukazuju to koliko građani Moldavije vole Rusiju i kako ne žele da budu potčinjeni zapadnom uticaju.

"Ljudi su odlučno rekli 'ne' Zapadu, bez obzira na neprestanu halabuku i propagandu koju je Zapad sprovodio na teritoriji Moldavije. Ljudi su shvatili da je Zapad uzurpator, a narod želi da bude sa Rusijom", izjavio je on za TV "Rusija 24".

Aktuelna vlast u Moldaviji nije obezbedila uslove za glasanje koji bi ispunjavali međunarodne standarde, istakao je u razgovoru za RT potpredsednik Saveta Federacije Konstantin Kosačov. On je izrazio sumnju u vezi sa demokratskim tokom izbora jer su oni protekli uz progon opozicije kao i stvaranje prepreka za mogućnost glasanja svih građana Moldavije.

"Videli smo šta se dešava u organizaciji izbornih mesta na teritoriji Rusije. Sve ovo zajedno, naravno, ne dozvoljava da kažemo da je aktuelna vlada, koju predstavlja predsednica Sandu, obezbedila uslove za glasanje koji bi zadovoljili međunarodne standarde", izjavio je Kosačov za RT.

Otvoreno mešanje Zapada u izborni proces u Moldaviji

Marija Zaharova je poručila da su vlasti Moldavije predizbornu kampanju vodile antidemokratskim, totalitarnim metodama.

"S obzirom na to da nisu mogli ravnopravno da se takmiče sa političkim protivnicima, moldavsko rukovodstvo je u velikoj meri koristilo administrativne resurse i sprovodilo represije protiv opozicionih političara i nezavisnih medija", saopštila je Zaharova.

Takođe je dodala da Rusija registruje otvoreno mešanje Zapada u izborni proces u Moldaviji.

"Političari iz zemalja članica EU tokom brojnih poseta Kišinjevu otvoreno su vodili kampanju podrške aktuelnog moldavskog rukovodstva i njegovog takozvanog evropskog projekta. Međunarodne posmatračke strukture i posmatrači tek treba da daju ocenu održanom glasanju", kazala je Zaharova.

Ideja o evrointegraciji iskorišćena je kao svojevrsni vid mamca za povećanje izlaznosti na izborima. Očekivano ili ne, takva igra nije završena baš onako kako je režim Maje Sandu predviđao.

(RT)