Биљана Степановић: Вучић очајан покушао да шибицари и купи студенте - не вреди, смеју му се, звижде и певају

Опет је председник државе извадио куглице и кутије шибица и започео своју познату игру у којој је више од деценије, капа доле, био непобедиви махер.

За оне који воле ту игру и у њој учествују сви играју, само он добија. Али студенти изгледа ту игрицу не воле и не практикују. Није схватио па је кренуо да врти шибицу, очекујући да се и студенти укључе, па да траже куглицу. Требају вам станови, где су станови, ево их станови, уложите 2350 евра и добијате стан. Факултети добијају 20 посто повећања буџета да потроше за шта им треба само, аман, идите кућама.

Игра рутински, мисли да му игра пролази, а зашто и не би, толико пута је то изводио. Прсти су разрађени, игра муњевито, прича увежбано, посматраче увек засени и победи. Ко ће да се сети да пита како студенти да узму стамбене кредите кад нису запослени, је ли то сад пала цена квадрата, где су уопште ти станови. Студенти ништа не питају јер и не слушају. Звижде под прозором бесомучно, звук пробија у импровизовани студио, чује цела Србија. Председник модар у лицу, мучи се, наставља, игра даље, али не иде, па не иде. Фијаско.

Ни преспавао није, већ сутрадан раном зором спушта улог, ево за хиљаду евра узмите стан и носите, само идите кућама. Тамо где већ живите док не дођу ти станови. Али студенти опет ништа, неће да играју шибице, не занима их та игра.

Ево донео сам и фасцикле, вапи даље председник. Неке су изгледа празне, али су добре за сликање, а у некима се налази део документације за надстрешницу у Новом Саду. Исту ону која „једина није реновирана“ како нам је објаснио одмах чим се људима сручила на главу. Па добро, шта је онда у фасциклама, каква је то документација ако надстрешница и није реновирана? Да ли то наш председник лаже? То нема ко да га пита јер говори сам, а студенти опет ништа. Звижде му под прозором, певају му „изађи мала“, ометају га, не може да игра игру, изнервирао се, не успева више ни сам да прати где му је куглица.

И шта сад да ради, у паници се пита. Да их бије не сме, а дебело су заслужили. Не само да га не слушају, него га се и не боје и још га игноришу. До сад невиђено и нечувено. Да их подмити стандардним шибицарским триковима исто не може, пробао је, не играју његову игру. А тек да их даље трпи не може, иако им говори да га протести баш мотивишу. На шта? Воли да се инати са грађанима земље чији је председник, више од свега воли да понижава своје послушнике, то је безброј пута демонстрирао. Али ово није та игрица и зато је у дефанзиви, већој него икад. Збуњен је, изгубљен, зна само ту игру потплаћивања и понижавања и ни једну другу.

Да се дакле уозбиљимо, ситуација је озбиљна, иако су млади људи, сасвим мудро и у складу са својом младошћу и духовитошћу, диктатора на комичан начин извукли на чистину. Александар Вучић је човек прошлог доба, у сваком смислу и на сваки начин. Људима који су одрасли на игрицама не може да продаје своје рудиментарно шибицарење. Људима којима је, ако не директно онда преко интернета на длану цео свет, не вреди да блокира РТС јер га и не гледају, не може да представља себе као ауторитет, а поготову као неког месију. Они га виде огољеног.

Не осврћу се ни на оптужбе да је „ово политика“, а том политиком може да се бави, је ли, само он. За друге је забрањено. На то су старији насели, па у свакој (не)прилици одмах крећу да се бране – не, не, не бавимо ми политиком. Никако, боже сачувај. Ми само тражимо ово или оно. У политику се не мешамо.

Ту су се поломили и пољопривредници и просветари и многи незадовољни јер су гледали да реше своју бригу, мислећи да је у овом поретку анти-вредности то могуће. А није. У систему негације свих вредности који нам намеће већ дванаест година жестоко се, са својом кликом, окомио да разбије базичне принципе на којима цивилизовано друштво треба да почива: право, правду, једнакост пред законом, морал, поштење, част, етику.

У великој мери је и постигао шта је хтео: многи људи су потонули, обесхрабрили се, помислили да су нам лопови, криминалци, преваранти, лажови, фалсификатори, манипуланти, људи без морала појели државу и да је готово, да спаса нема и препустили се својој судбини. Политику им је сасвим огадио, то је и био циљ: да се поштени људи склоне од политике, то је нешто прљаво, ту је он да се жртвује у наше име, а ми не треба да се мешамо.

Онда се отишло и корак даље – политиком сме да се бави само месија лично и његова клика. За остале је то оптужба. Кад год неко крене да се буни, да нешто тражи, да протестује, да се бори против ове опште пропасти, Вучић и клика врисну – то је политика. Нико да постави оно његово питање – па шта? То је наш живот, он зависи од политике, ми нисмо задовољни, итекако ћемо да се умешамо. У чему је проблем?

И онда, као гром из ведра неба студенти ускомешају целу Србију која потмуло кува већ одавно. То само слеп није видео. Урнисање и морала и свих вредности, претње, притисци, поткупљивање, уцене, владавина најгорих који нам се још и смеју у лице, богаћење и бахаћење, дошли су на наплату. Србија није велика, али није ни толико мала да је било ко може привести на један казан. У овој земљи има неког народа који жели да нормално води свој живот. То клика не прихвата. Не види ни те младе људе које третира са презиром. Нису у академији младих лидера, нису напредњаци, не скупљају сигурне гласове, не купују дипломе и желе да се образују, дакле небитни су.

Заслепљени својом моћи и бахатошћу, припадници клике нису видели, а још мање схватили да у овој земљи постоје и неки млади паметни људи жељни нормалног живота. Зато су се сигурно у чуду згледали: откуд сад ова дечурлија? Шта они хоће? Ко их плаћа? Ко их шаље? Мора да је неко ко хоће да нам поквари наше послове и зараде. Морамо да их растерамо, не може то тако. Али како, то је питање?

До сад ништа не успева. Прво је слао неке битанге да вређају студенте. Онда их је вређао лично. Покушао је и да пошаље полицију и неке сумњиве типове да хапсе студенте, али то је опасно. Европа му толико изгледа неће толерисати, но, но, све има своју границу. Покушао је најзад онако очајан да шибицари и купи студенте. Не вреди ни то, смеју му се, звижде и певају. Једино да проба да оде? Можда ће то да упали. Да оде са власти мора, то је јасно, само је питање кад ће то да схвати.

(Н1)